„Hemija i održivost savršen su spoj, što je i BASF već odavno prepoznao. Kao vodeća svetska hemijska kompanija, nudimo inovativna rešenja koja značajno doprinose podršci održive transformacije društva i optimalnoj upotrebi ograničenih resursa“, rekla je na konferenciji za medije dr Melani Mas-Bruner, članica Odbora izvršnih direktora i glavna tehnološka direktorka kompanije BASF. Kao konkretan primer ovom doprinosu Mas-Bruner i eksperti za tehnologije u kompaniji BASF ističu aktuelne projekte inovacija.
BASF konstantno razvija nove i još održivije proizvode i tehnologije. „Ovo je moguće zahvaljujući našoj jedinstvenoj inovativnoj snazi, čiji je uspeh očigledan kroz brojne pokazatelje“, rekla je Mas-Bruner. Proteklih godina kompanija konstantno povećava prodaju proizvoda koji su plasirani na tržište tokom proteklih pet godina, a koji su rezultat aktivnosti sektora za Istraživanje i razvoj. Ona se uvećala za oko 12 milijardi evra tokom 2022. godine. Inovativna snaga ogleda se i u više od 1000 patentnih prijava tokom prošle godine, čime je potvrđena liderska pozicija BASF-a u hemijskoj industriji. „Naročito sam zadovoljna činjenicom da su 40 odsto ovih patenata izumi sa posebnim fokusom na održivost, a dodatnih 20 odsto odnosi se na digitalizaciju“, navodi Mas-Bruner. Oko 10.000 zaposlenih u sektoru za Istraživanje i razvoj širom sveta doprinose ovim uspesima. „Kao glavni tehnološki direktor veoma sam ponosna na visoko-kvalifikovan kadar koji čini tim za istraživanje i razvoj.“ Trenutni istraživački projekat o kome je Mas-Bruner detaljno pričala je razvoj materijala koji će značajno da poboljšaju efikasnost elektrolize vode. Elektroliza vode koristi se u proizvodnji hidrogena bez primesa CO2, a koji je od vitalnog značaja za transformaciju hemijske industrije.
Transparentna održivost
Kako bi svojim kupcima pružila podršku na putu ka većoj održivosti, kompanija je razvila međunarodno prepoznatljiv metod koji koristi za konstantno ocenjivanje svog proizvodnog asortimana: Sustainable Solution Steering (upravljanje održivim rešenjima), poznatiji kao TripleS. Ovom metodom ocenjivanja BASF analizira doprinos održivosti svojih proizvoda i klasifikuje ih u pet kategorija: Pionir, Doprinos, Standard, Nadzor i Izazov. Ako proizvodi imaju značajan deficit u pogledu održivosti (Izazov), BASF ih povlači sa tržišta nakon pet godina. BASF je 2023. godine lansirao revidirani TripleS metod koji će proizvodni portfolio još više usaglasiti sa potrebama klimatske zaštite, efikasnosti resursa i cirkularne ekonomije. Izveštaj kompanije BASF za 2023. godinu biće objavljen 23. februara 2024. godine i u njemu će precizno i proporcionalno biti naveden udeo u prodaji svake od pet navedenih kategorija. Kompanija će postaviti novi cilj za udeo u prodaji proizvoda u dve najviše kategorije (Pionir i Doprinos). „TripleS metodom transparentno merimo održivost naših aktivnosti i način na koji ih poboljšavamo“, rekla je Mas-Bruner.
Primerima ovih pet inovativnih kategorija proizvoda i tehnologija eksperti u kompaniji BASF žele da pokažu kako kupci iz različitih grana industrije mogu bolje da dostignu ciljeve na polju održivosti.
Izgradnja boljih puteva
Putevi u svetu predmet su sve većeg stresa, uključujući intenzivniji prevoz teškog tereta i sve ekstremnije vremenske uslove. Shodno tome, puteve bi trebalo obnavljati nakon 10 do 12 godina. BASF je razvio B2Last® (Bitumen to Last – bitumen ), inovativni aditiv za bitumen koji poboljšava izdržljivost puteva i smanjuje ugljenični otisak tokom izgradnje.
Aditiv koji predstavlja reaktivni sistem na bazi izocijanata povezuje individualne komponente bitumena i tako stvara polimernu mrežu. Time se poboljšavaju elastična svojstva bitumena, čineći put izdržljivijim i otpornijim na pukotine, kako na visokim, tako i na niskim temperaturama. BASF je bio u prilici da ovo potvrdi na detaljnim testovima sprovedenim sa akademskim partnerima. Upotreba novog aditiva smanjuje emisiju bitumena tokom izgradnje puteva za 65 procenata, jer se radovi mogu izvoditi na nižim temperaturama. Osim toga, BASF-ov aditiv doprinosi smanjenju emisije CO2, jer se putevi saniraju ređe i uz manji utrošak energije tokom proizvodnje i samih radova. Štaviše, upotreba B2Last aditiva omogućava veće proporcije obnovljivog asfalta (reciklirani asfalt) koje se mogu dodati u asfaltnu smesu. Ovo smanjuje ukupnu upotrebu energije, resursa i emisije CO2 koja bi bila u vezi sa proizvodnjom nove asfaltne smese.
Let uz poboljšanu aerodinamiku
Kada je avionu smanjeno trenje izazvano otporom u vazduhu, samim tim se smanjuje upotreba goriva i smanjena je emisija CO2. Od osamdesetih godina prošlog veka istraživači su tražili rešenja za smanjenje aerodinamičkog otpora. Inspiracije se mogu naći i u prirodi: na primer, koža ajkule ima sićušne nabore na površini koji smanjuju otpor dok ajkula pliva kroz vodu. Sada su istraživači iz kompanija BASF i Lufthansa Technik napravili tehnološki proboj razvojem NovaFlex SharkSkin. Ova funkcionalna folija smanjuje otpor na površinama, otporna je na UV zrake i može da podnese brze promene temperature, kao i mehanički napon.
U toku je nanošenje te inovativne površinske folije, prekrivene naborima veličine 50 mikrometara, na celokupnu flotu Lufthanza Cargo i na sve putničke avione Boing 777-300ER aviokompanije SWISS International. Primenom NovaFlex SharkSkin na delove aviona zaduženih za protok vazduha smanjuje se aerodinamički otpor za 1,1 procenat. To uštedi oko 400 metričkih tona kerozina i, ugrubo rečeno, oko 1,250 metričkih tona CO2 po avionu godišnje (za Boing 777-300ER putnički avion). U budućnosti, trup aviona će biti pokriven u još većem opsegu NovaFlex SharkSkin folijom, što će smanjiti aerodinamički otpor za 3 procenta. S tim u vezi, BASF dalje razvija ovu funkcionalnu foliju za primenu u drugim granama industrije: površinska folije može da poveća efikasnost proizvodnje električne energije kada se primeni na lopatice turbine za vetar i smanji potrošnju goriva kada se postavi na trup broda.
Udahnuti život kozmetici
Brojne bakterije žive na ljudskoj koži i značajne su za zdravlje našeg najvećeg organa. Međutim, do sada se nije mnogo znalo o njihovoj stvarnoj ulozi. Studija koju su sproveli istraživači BASF-a sada je pokazala da bakterije iz roda Lactobacillus crispatus ima u izobilju na koži oko očiju kod mlađih ljudi, ali ne i u borama kod starijih osoba. In vitro studije pokazale su da ove žive bakterije stimulišu proizvodnju kolagena u ćelijama kože.
Na osnovu ovih istraživanja BASF je razvio Probiolift®. To je prvi kozmetički aktivan sastojak koji sadrži živi probiotik – bakteriju Lactobacillus crispatus – koja se nalazi na ljudskoj koži. Efikasnost je testirana u nasumičnoj dvostruko slepoj studiji. Ona je potvrdila da je aktivni sastojak doprineo značajnom uvećanju gustine kože i smanjenju bora na čelu kod dobrovoljnih ispitanika. Probiolift se proizvodi posebnim procesom fermentacije koji je naročito energetski efikasan. Proces je izuzetno održiv jer BASF takođe koristi hranljivu sredinu fermentacije za proizvodnju drugog aktivnog sastojka: Postbiolift®. On sadrži metabolite koje proizvodi Lactobacillus crispatus. Postbiolift pomaže u poboljšanju elastičnosti kože i smanjuje pojavu bora oko očiju.
Preciznija zaštita useva
Korov na poljoprivrednom zemljištu može da dovede do gubitka useva od 30 procenata i više. Poljoprivrednici obično kontrolišu korov prskanjem cele njive herbicidima u standardno preporučenim dozama. Kako bi se omogućila preciznija i održivija kontrola korova, kompanije BASF i Bosch su zajedničkim snagama razvile ONE SMART SPRAY.
ONE SMART SPAY (jedno pametno prskanje) je inovativno rešenje sa integrisanim hardverom i softverom. Koristeći BASF-ovu digitalnu agronomsku platformu xarvio®, ovo rešenje u realnom vremenu nudi automatsko detektovanje korova i tretiranje useva koji se seju u redovima. Kroz proces razvoja proizvoda istraživački tim napravio je jedan dodatni softverski modul sa jedinstvenom logikom za detektovanje korova metodom graničnih vrednosti, uključujući i preporuke za kontrolu korova. Bosch je doprineo ovoj tehnologiji dodatnim kamerama visokih performansi, senzorima i algoritmima za detektovanje biljaka i korova. Ovo omogućava poljoprivrednicima da prilagode strategiju upotrebe herbicida kako bi vreme, proizvod i doziranje bili adekvatni.
Proteklih godina kompanije BASF i Bosch testirali su ONE SMART SPRAY sa poljoprivrednicima u Severnoj Americi, Južnoj Americi i Evropi, i tako razvili vrlo precizan alat. On može ekonomski i ekološki da kontroliše preko 650 vrsta korova kod obrađivanja soje, suncokreta, pamuka, kukuruza i uljane repice. Kada se raspršivači opremljeni ONE SMART SPRAY sistemom koriste na njivi, tehnologija prikuplja i obrađuje preko milion podataka po hektaru. U milisekundi detektuje prisutnost korova i primenjuje herbicid samo na mesto gde je to potrebno. U zavisnosti od uslova gajenja i rasprostranjenosti korova, može rezultirati uštedom herbicida za dve trećine i više.
Materijali za baterije koji voze u budućnost
Električna vozila na zelenu električnu energiju ne proizvode nikakvu emisiju tokom vožnje. Međutim, proizvodnja ovih vozila zahteva resurse, kao i proizvodnju katodnih aktivnih materijala (CAM) koji su neophodni za njihove baterije. Stoga BASF namerava da značajno smanji otisak na okolinu materijala za baterije tokom celog tržišnog lanca. Fokus je na tri oblasti: samom CAM-u, proizvodnom procesu i reciklaži materijala za baterije iz otpadnih baterija.
Inovativni katodni aktivni materijali su ključna odrednica performansi, bezbednosti i troškova modernih litijum-jonskih baterija u električnim vozilima. U svom sektoru za Istraživanje i razvoj, kompanija BASF ima brojne metode koje imaju odlučujući uticaj na svojstva materijala za baterije. Oni podrazumevaju sastav materijala, razne veličine čestica i distribuciju, kao i prilagođavanje poroznosti i površinska svojstva. Zahvaljujući tome, kompanija je u mogućnosti da se pobrine za potrebe svakog kupca ponaosob.
Istraživači u BASF-u takođe koriste sofisticirane proizvodne procese za katodne aktivne materijale da bi smanjili upotrebu skupih sirovina poput nikla i kobalta, a da pritom ne utiču negativno na performanse baterije. Osim toga, BASF kontinuirano radi na poboljšanju energetske efikasnosti i efikasnosti resursa prilikom pojedinačnih proizvodnih koraka, te se oslanja na energiju iz obnovljivih izvora.
Važna stavka za veću održivost baterije je sve veća upotreba recikliranih materijala poput litijuma, nikla, kobalta i mangana. Poboljšanje prinosa ovih metala u reciklažnom procesu, a istovremeno smanjenje upotrebe hemikalija, još jedan je fokus u istraživanju materijala za baterije u kompaniji BASF.
Dodatne informacije o prezentacijama, snimke sa konferencije za novinare sektora Istraživanja kompanije BASF i materijal za štampu možete naći na: Research Press Conference (basf.com).
