Ilustrovana monografija „Srbi i revolucija 1848-1849“ Dušana Babca u prodaji
Istoriografska monografija „Srbi i revolucija 1848-1849“, Dušana Babca, koju je izdavačka kuća „Evro-Đunrti“ predstavila danas u stvari je drugo izdanje, što je najbolja potvrda da za ovu vrstu štiva ima kupaca.
U svojoj reprezentativnoj knjižari „Akademija“, ova izdavačka kuća s razlogom daje
znacajno mesto domaćim knjigama, koje su, zaista, vredni izdavački poduhvati.
U tu grupu naslova spadaju: „Autobiografija kralja Petra Drugog Karađiorđevića“, koja je za nepunih godinu dana imala tri izdanja, „Kulrturna istorija Srba“ Jovana Derertića sa takođe drugim izdanjem, „Ilustrovana istorija srpske dijaspore“ Marka i DUšana Lopušina, „Ilustrovani atlas Srbije“ Stevana Ognjenovića a njima se sada prikljucuje Babačevo delo.
Ove knjige poseduju trajnu vrednost i njihov rok prodaje nije ničim ograničen jer će uvek za njih biti kupaca iako nikada neće ući među bestselere čiji je rok trajanja na tržištu ograničen osim ako se pojave njihove ekranizacije.
Autor, Babac (1969), nije po obrazovanju istoričar (diplomirani je inženjer) ali potiče iz porodice sa vojnom tradicijom i od detinjstva pokazuje interesovanje za vojnu istoriju i uniforme.
Od 1995 objavio je velik broj naučnih i popularnih tesktova u časopisima istorijskih instiuta i muzeja u Srbiji i inostranstvu kao i više knjiga, među kojima i „Armije na Balkanu od 1914-1918“ (2001) za najpoznatiju britansiku izdavačku kuću „Osprej“ specijalizovanu za vojnu tematiku.
Knjige o ratnim operacijama ili uniformama i ostaloj ratnoj opremi objavilo je nekoliko domaćih izdavača ( Evoluta, Zavod za udžbenike, Odbrana…)
Kao konsultant za uniforme učestvovao je u realizaciji više igranih filmova, tv serija i drama uključujući i saradnju sa moskovskim Baljšoj teratrom za dramatizaciju Tolstojevog „Rata i mira“.
Saradnju sa „Evro -Đuntijem“ uspostavio je priredivši za štampanje autobiografske zapise Kralja Petra Drugog a za ovu ilustrovanu istoriju „Srbi i revolucija 1848-1849“ napisao je ne samo tekst već je obezbedio i ilustračije među kojima su mnoge, prema rečima urednice Svetlane Kurčubić-Ružić, prvi put štampane u nekoj knjizi.
Inače, mr. Kurčubić-Ružić je naglasila da je ovom knjigom prvu put osvetljen jedan relativno mali segment te sudbonosnje godine 1848, kada su širom Evrope bile organizovane pobune protiv postojećih vlasti, ali je ovaj period važan za Srbe i to ne samo u Austrougarskoj monarhiji već i šire.
„Tokom tog perioda (1848/49) rodila se ideja o srpskom nacionu kao posebnoj slovenskoj zajednici u okviru Habrzurške monarhije i to je je proces koji je doveo do ujedinjenja Vojvodine sa Kraljevinom SHS a ima ođeka i na aktuelna zbivanja“ istakla je urednica izdanja.
Ona je objasnila da su za ovu vrstu knjige veoma bitne ilustracije jer su one te koje će privući potencijalne kupce. Knjiga nudi obilje detalja, faksimila originalnih dokumenata, portrete viđenih Srba, grbove srpskog plemstva, gravire bitaka – više od 150 starih i retkih fotografija iz privatnih zbirki i zbirki muzeja, galerija, arhiva.
Prema njenim rečima ova knjiga će uskoro biiti dostupna i članovima javnih biblioteka širom Srbije pošto je ušla u otkup koji organizuje Ministrastvo kulture Srbije.
Tema revolucije 1848-1849. godine i učešća Srba u njoj do sada je bila predmet mnogobrojnih memoara učesnika i savremenika, a kasnije naučnih radova i analiza, ali
kako nje naglasio Babac, tokom vremena, ova značajna događanja iz naše ne tako davne istorije postepeno su počela da tonu u zaborav a ovo je sinteza svega što je do sada pisano na tu temu.
„Srbi koji su živeli izvan kneževine Srbije, koja je u to vreme bila još uvek pod vrhovnom vlašću Osmanske imperije, želli su da steknu neki vid autonomije svoje Vojvodstvo, i prvo su se obratili vođama „Mađarske revolucije“ koja je tražila vraćanje mađarskog kraljevstva, ali koji nisu pokazali spremnost da prihvate zahteve Srba da dobiju status posebne atonomne Vojvodine“, objasnio je Babac.
„Međutim, ono što je započelo kao srpska buna koja je pratila Mađarsku revoluciju, ubrzo se pretvorilo u kontrarevolucionarnu borbu protiv Mađara, koji nisu hteli da im obezbede ona prava za koja su se i sami borili“, nastavio je autor i dodao „usledili su oružani sukobi praćeni promenljivom ratnom srećom i političkim prilikama. Naposletku, madžarski revolucionari su poraženi u bici kod Vilagoša, 13. avgusta 1849. Austrijski car je patentom od 18. novembra 1849. definisao Srpsko Vojvodstvo i tamiški Banat sa ograničenom autonomijom i Temišvarom kao glavnim gradom. Svega jedanaest godina kasnije, 27. decembra 1860, Vojvodina i tamiški Banat su ukinuti i ponovo spojeni sa Ugarskom“.
„Državotvorna ideja koja se rodila među Srbima tokom te burne godine nije nikada napuštena“ zaključio je Babac.
