SNUFFNovo delo najvećeg savremenog ruskog pisca, Viktora Peljevina objavljeno na srpskom

U petak 04. jula u prodaji će se pojaviti novo izdanje izdavačke kuće Booka, roman S.N.U.F.F. najvećeg savremenog ruskog pisca Viktora Peljevina.
Ova satirična antiutopija momentalno je osvojila rusko tržište gde je prodata u preko 200.000 primeraka.
Radnja romana smeštena je u postapokaliptični svet i bavi se odnosima dveju zemalja ‒ Urkaine (Urkainskog Urkaganata), koju naseljavaju „Orci“, i veštačke džinovske kugle Bizantiuma (Big Byz) koja visi iznad nje, naseljene „ljudima“.
Urkaina je tehnološki zaostalo društvo, u kome se govori na „gornjoruskom“ jeziku (službeni jezik je gornjo-srednjosibirski), a Bizantium je pak napredno tehnološko društvo – „demokratura“, gde prevladava crkvenoengleski jezik, sličan engleskom. Ipak, Bizantium ima probleme s nedostatkom fizičkog prostora i sa zakonom o uzrastu saglasnosti, koji zabranjuje javno stupanje u seksualni kontakt ljudima mlađim od četrdeset šest godina. Mnogi žitelji Bizantiuma žive s lutkama-robotima („surama“) različitog stepena kvaliteta.
Naracija se vodi iz lica „čoveka“ — Demijana-Landulfa Damilole Karpova, koji radi kao snimatelj naoružane bespilotne leteće kamere. U civilnom životu Karpov živi sa surom po imenu Kaja, koju je kupio na kredit, i koja uvlači njega i dvoje Orka u intrigu motivisanu njenim ličnim interesima.
Roman sadrži mnoštvo aluzija na savremeni (2011. godina) društveni i politički položaj Rusije i Zapada i na njihove međusobne odnose, u satiričnom maniru. Tekst je prepun opscene leksike i „novojezika“, uglavnom nastalog od engleskih i ruskih reči koje su promenile svoje značenje u svetu budućnosti koji se opisuje.

Povezana vest:  Kraj erotskog serijala Osamdeset dana

O PISCU

Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom „Omon Ra“ (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“. Slede knjige „Život insekata“, „Čapajev i Praznina“, „Generation P“, „Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda“ („DPP. NN“), „Sveta knjiga vukodlaka“, „Šlem užasa“, „Empire V“, „P5″, „t“, „Sok od ananasa za divnu damu“ i „S.N.U.F.F.“ (2011) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman „Betmen Apolo“ objavljen je prošle jeseni.
Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije.
Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter.
Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.

Povezana vest:  Od neočekivanog prijateljstva do zabranjene ljubavi: Priča o jednoj porodici