„Kako ubiti gospodina Frojda“ Dževada Sabljakovićaje napustio Beograd pre više od dve decenije ime Dževada Sabljakovića je još dovoljno poznato u našoj sredini da je kafe u knjizazari „Delfi“ u Studentkom kulurnom centru bio večeras prepun dok je „Laguna“ predstavljala njegov drugi roman „Kako ubiti gospodina Frojda“.
Voditeljka programa Vanja Gavrovska „prozvala“ je urednika knjige Dejana Mihajlovića da otvori promociju objašnjenjem zašto je knjigu uvrstio u nedavno novoosnovanu ediciju „Plavo-belo-crveno“.
-Ideja da se pokrene biblioteka rezervisana za knjige vrhunske savremene književnosti koja bi okupila pisce iz bivše Jugoslavije, da u njoj objave neki svoj rukopis prvo u Srbiji rodila se prošle godine kada su u „Lagunu“ sve češće počeli da stižu rukopisi nastali izvan Srbije – kazao je Mihailović.
On je podsetio da je prvi naslov nove edicije bio „YU pužle“ Radeta Jarka, a broj dva je poneo Sabljakovićev roman koji je na njega ostavio snažan utisak, a došao je u prvi čas, jer se ove godine obeležava jedan vek od Sarajevskog atentata.
Naime, kako je kazao Mihailović, radnja romana se događa nedelju dana pre atentata na Habsburškog princa prestolonaslednika Franca Ferdinanada u Sarajevu.
Sabljaković, poznat kao odličan tv urednik i voditelj kultnih emisija iz kulture, bavio se pisanjem eseja i priča koje su štampane u periodici SFRJ pa i prevođene na strane jezike, da bi ih sakupio u knjigu „Kula Radetina (Beograd 1976), a debitantski roman „Omaha“ štampao je 1986.
Tokom ratnih godina živeo je u inostranstvu radeći kao slobodni novinar pišući za mnoge medije iz Haga i Pariza.
O romanu su govorila dvojica pisaca Nenad Prokia i Filip David koji su istovremeno i bliski prijatleji autora.
Radnju romana Sabljaković je smestio u zamak Ostrožac u Cazinskoj krajini gde je odrastao i koji zaista postoji na bregu iznad Une, a kupuje ga austrijski baron Lotar fon Berks.
Fon Berk poziva prestolonaslednika Ferdinanda da, pre posete Sarajevu, odsedne u njegovom dvoru, a za ceremonijara imperijalne posete proglašava bečkog studenta Kalina, ne sluteći da je on član tajnog kružoka mladih Bosanaca, koji je spreman da izvrši atentat sa saueesnikom Nebojšom tokokm piščeve posete.
Međutim, dolazi do otkazivanja imperijalne posete, a baron odlučuje da u zamak pozove svoje prijatelje, među kojima su Sigmund Frojd, pisci Robert Muzil i Štefan Cvajg, slikar Gustav Klimt i oni i ne slute da im se sprema atentat kao simbolima austrougarske vlasti….
Nenad Prokić je ocenio da je autor dao odličnu strukturu romanu, jer je želeo da na taj način kaže sve što je mislio da treba reći o jednom vremenu koje je izuzetno pažljivo proučio i uspeo da ga učini veoma uverljivim.
Takođe, prema rečima Prokića veoma je uspela njegova ideja da stvarne, istorijske ličnosti smešti u autentični ambijent, a onda kreira potpuno izmaštanu radnju koja ipak daje da se nasluti kako je sredina u kojoj se zbiva priča ostala ista do danas kakva je bila pre jednog veka. Pod tim je mislio na javašljuk, traljavo organizovanje atentata, potpuni haos ervropskih razmera kada je došlo da objavljivanja rata svakoga protiv svakoga iako se posledice tih grešaka osećaju do danas.
David je konstatovao da mu je veoma žao što je Sabljaković načinio tako dugu pauzu između dve poslenđe knjige jer se radi o izgrađenom, talentovanom autoru koji je ovoga puta napisao „grotesknu verziju Manovog ‘Čarobnog brega'“.
Pokušavajući da sažme šta čini ovu knjigu kvalitetnom, David je kazao da je pisac pokazao izuzetnu erudiciju, smisao za ubedljive dijaloge u kojima se ne priča ni previše ni premalo, nema frazeologije i deluje kao da je pisano sa lakoćom što je samo privid jer svaka rečenica ima tempo, preciznost, priča je puna autentičnih detalja, a oni koji to nisu deluju da su autentični.
Kao jedan od važnih kvaliteta naveo je višeslojnost fabule i prostu činjenicu da čitanje pruža veliko zadovoljstvo.
Sabljaklović se ogradio da je priču počeo da piše mnogo pre halabuke oko jubijela Prvog svetskog rata, ali sada mu nije krivo što se „Laguna“ potrudila da je štampa u godini jubileja.
