Održana promocija romana „Brodolom“ Vlade Arsića
U Jahting klubu Kej juče je, na isti dan kada se pre šezdeset dve godine dogodila najveća rečna nesreća na Balkanu, promovisana knjiga „Brodolom“ novinara Vlade Arsića. Za manje od tri minuta, u centru Beograda, na ušću Save i Dunava, 9. septembra 1952. udavilo se više od stotinu ljudi. O tragediji rečnog broda „Niš“, koji je plovio na relaciji Zemun – Beograd, niko nije odgovarao. Mesto nesreće nikada nije obeleženo, a vest o brodolomu nikada se nije našla na naslovnim stranama dnevnih novina.
Roman „Brodolom“, iako fikcija, zasnovan je na istinitim događajima koje je autor istraživao u okviru svoje novinarske karijere, a o knjizi su govorili Veljko Pajović, urednik i autor radio emisije „Beogradska razglednica“ na Studiju B, Mihajlo Grkinić, profesor geografije u penziji, preživeli putnik sa broda „Niš“, Marija Grkinić i novinar Petar Jončić.
Autor romana „Brodolom“ Vlada Arsić objašnjava zašto zemlja od tada 20 miliona ljudi gotovo da nije čula za ovu tragediju.
„Možda nije ni čudo, zato što je 9. septembra bio jubilej velike nepotopive ratne mornarice na kojoj je prisustvovao i drug Tito, pa je verovatno bilo nezgodno da se na naslovnoj strani pojave dve tako kontroverzne informacije“, kaže autor romana.
Kada se novinarsko istraživanje pretoči u roman, onda on obiluje stvarnim podacima i sećanjima. Ipak, nije išlo glatko. Autoru je najzanimljivije bilo to da se velike tragedije u srcu Beograda mnogi nisu sećali, uključujući čak i savremenike koji su tada živeli u prestonici.
„Oni se te nesreće uopšte ne sećaju ili je se sećaju kroz maglu“, rekao je Arsić.
O sećanjima na taj događaj govorio je Mihailo Grkinić, jedan od retkih koji je preživeo. Govoreći o onome šta se dešavalo pre šezdeset dve godine i dalje je osećao bol.
„Padala je kiša, a onda i grad nezapamćene veličine. Tuklo je po glavi. Ne znam kako sam našao neki šešir koji sam stavio na glavu i plivao do Nebojšine kule“, sećao se Grkinić.
Petar Jončić je priznao da je prvi put za tragediju čuo kada je pročitao roman, dok je Veljko Pajović naglasio da je i danas u kultnoj radijskoj rubrici „Dogodilo se na današnji dan“ izostavljena tragedija broda „Niš“ o kojoj se govori kao o beogradskom „Titaniku“, mada je to možda malo pretenciozno s obzirom na to da je bio stostruko veći nego brod „Niš“, ali ako se ima u vidu da je na „Nišu“ stradalo svega desetak puta manje žrtava, onda možemo da zamislimo tragediju koja je tada zahvatila Beograd, Zemun, pa i celu Srbiju.
Nekoliko preživelih ljudi koji su se tog događaja sećali kao nečeg najstrašnijeg što su ikad doživeli u životu pomogli su Vladi Arsiću u stvaranju ovog romana, a neke podatke našao je u arhivama Politike i Borbe, mada se o ovom događaju gotovo ništa nije znalo.
„Nemam drugačijeg objašnjenja nego da su tadašnje vlasti ovu nesreću doživele kao vrlo neprijatan incident. Živelo se u vremenu kada se nametala priča o nekakvom idealnom društvu, o sistemu u kojem je vladala blagodet i tek što nije ružičasta budućnost, o zemlji u kojoj se ovakve tragedije ne dešavaju ili, ako već moraju da se dogode, svakako ih je trebalo što pre zaboraviti. Činjenica je da za nesreću niko nije odgovarao, sve je pripisano višoj sili, iako su uočeni brojni propusti i kapetana i vlasnika broda. Osim toga, mesto nesreće nikada nije obeleženo, godišnjice se nikada nisu pominjale, pa je i to doprinelo da se tragedije ‘Niša’ danas sećaju samo retki preživeli putnici i porodice stradalih“, zaključio je Arsić.
Zbog prećutkivanja tragedije i zaslužne pošte nastradalima, Vlada Arsić i RTV Studio B pokrenuli su inicijativu da se na obali, u blizini mesta brodoloma, postavi spomen ploča.
