Soe Valdes predstavila svoj roman „Žena koja plače“
Izdavačka kuća „Laguna“ održala je danas u kafe knjižari Delfi u Studenskom kulturnom centru, promociju romana „Žena koja plače“ u prisustvu autorke, kubanske spisateljice Soe Valdes koja je za ovu priliku doputovala iz Pariza gde živi od kako je emigrirala iz rodne Kube.
Izuzetno simpatična, neposredna, sitna, mladolika spisateljica (rođena 1959), veoma je spremno odgovarala na brojna pitanja, dok je prevodilac njenog romana Bojana Kovačević Petrović, dala osnovne biografske podatke o gošći „Lagune“.
Kovačevićeva je nazvala Valdesovu književno političkim glasom Kube iako već 25 godina živi u Parizu a u zavičaju je zabranjeno objavljivanje njenih dela i onemogućen joj je povratak na Kubu.
Prema rečima prevoditeljke, književnica je diplomirala filološki fakultet i između 1983. i 88. radila je pri UNESKU i u Odeljenju za kulturu kubanske misije u Parizu.
Prvi roman je objavila sa 20 godina a kada je sa 26 objavila drugi, „Ništavilo (1999. u Srbiji ga je izdala Paideia), stekla je svetsku slavu. Tada joj je otvoren put u svet a zatvoren povratak na Kubu. Taj roman je preveden na 30 jezika, a autorka je dobila nadimak „kubanski ciklon“.
Od tada napisala je 22 tomana, četiri zbirke priča, pet pesničkih knjiga i dve knjige za decu. Predavala je na mnogim evropskim univerzitetima, a univerzitet Valonsijen u Francuskoj dodelio joj je titulu počasnog doktora.
Takođe, dobitnica je Legije časti za književnost i Velike zlatne medalje grada Pariza, za doprinos ljudskim pravima i blistavu književnu karijeru.
Roman „Žena koja plače“ , kako je kazala Kovačevićeva, opisuje fatalnu ljubav između Pabla Pikasa i Dore Mar, kao i tužnu sudbinu ove izuzetno talentovane umetnice koja se nakon što ju je Pikaso napustio, povukla iz javnosti i prestala da se bavi fotografijom za koju je stekla reputaciju jednog od najvecih umetnika u toj tehnici nadrealističkog pravca.
Valdesova je za ovo delo, koje je objavljeno prošle godine, dobila prestižnu spansku nagradu Asorin a autorka Valdesova je kazala da je to delo planirane trilogije o umetnicama koje su istovremeno između dva rata živele u Parizu i svaka u svom domenu bile izuzetno cenjene.
Valdesova je istakla da je pišuci priču o ljubavi Dore Mar i Pikasa nastojala da dočara epohu u kojoj se priča odvijala a unela je i autobiografske elemente jer je tokom pisanja romana u privatnom životu prolazila kroz krize slične onima njene junakinje.
Na pitanje na koji način je knjiga promenila njen život, Valdes je odgovorila da je u pitanju njen emotivni život pre svega u domenu ljubavi i promena koje su usledile u njenom privatnom životu.
Ona je najavila da će uskoro početi da piše roman o kubanskoj umetnici Lusiji Kabrera koja je živela u Parizu u istom periodu kad i Dora Mar.
Valdes se požalila da je njena domovina ne ubraja među kubanske književnice, i da njena dela stižu do kubanskih čitalaca samo kao prošvercovana roba i izrazila uverenje da će to trajati sve dok je Kastro na vlasti.
