PRVO GOSTOVANJE ALENA BADJUA U REGIONU
Edicija Jugoslavijau saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad i Domom kulture Studentski grad s velikim zadovoljstvom najavljuje gostovanje Alena Badjua (Alain Badiou), francuskog filozofa i jednog od najznačajnijih mislilaca sadašnjice. Badjuova prva poseta Beogradu i Novom Sadu biće obeležena serijom predavanja i razgovora sa publikom:
Program gostovanja:
12. januara u 18 časova: predavanje Alena Badjua „Živi prezent i politički subjekt“. Sledi: podijum-diskusija sa Badjuom (u organizaciji Edicije Jugoslavija), kao i završni razgovor sa publikom – velika sala Doma kulture Studentski grad, Novi Beograd
13. januara
u 15 časova: razgovor sa dugogodišnjom saradnicom Alena Badjua, Izabel Vodoz (Isabelle Vodoz*), lingvistkinjom i autorkom eseja o nemačkom lingvisti Klempereru koji je objavila Edicija Jugoslavija: Viktor Klemperer, LTI ( Lingua Tertii Imperii), Razmišljanja jevrejskog lingviste: jedna forma otpora, Edicija Jugoslavija 2010, sala Magistrala, Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd
u 19 časova: projekcija filma „Kineskinja“ (La Chinoise, Jean-Luc Godard, 1967), nakon filma sledi razgovor sa Badjuoom o političkoj sekvenci Francuske ’68. i Žan-Lik Godaru – velika sala Doma kulture Studentski grad, Novi Beograd
14. januara u 20 časova: razgovor sa Alenom Badjuom o „Obaveznom pozorištu“ (teze iz njegove knjige „Rapsodija za tetar“ (Rhapsodie pour le théâtre) – Újvidéki színház/ Novosadsko pozorište, Novi Sad http://www.uvszinhaz.com/
Prvi i treći susret je organizovan uz simultani prevod, dok će se drugi (13.01) odvijati na engleskom jeziku. Ulaz na sva predavanja i razgovore je slobodan.
Adrese susreta sa publikom:
Dom kulture Studentski grad- Bulevar Zorana Đinđića 179 (bivši Bulevar Avnoja), Novi Beograd
Újvidéki Színház – Novosadsko pozorište, Jovana Subotića 3-5, Novi Sad
Alen Badju (Alain Badiou), filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za savremenu francusku filozofiju (Centre international d’étude de la philosophie française contemporaine), profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice. U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine, koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematika, umetnost, ljubav i politika. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja
istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, francuski filozof pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije. Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom „kapitalo-parlamentarizma“ i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. Toj ideji veran je više od 40 godina.
Poslednje objavljene knjige (izbor) : Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006) Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009), Vitgenštajnova antifilozofija (L’antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L’hypothèse communiste, Lignes, 2009), Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011). Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja tekstova Alena Badjua, od kojih izdvajamo: 4 Maja 1968 (iz Komunističke hipoteze), 2010, Edicija Jugoslavija (sveska br. 1), Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko + hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, 2009, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb.
*Izabel Vodoz je predavala nemački jezik i literaturu na Univerzitetu u Lilu (Université de Lille), a zatim na Univerzitetu Pariz III, Nova Sorbona (Paris III, Sorbonne Nouvelle).
