„Paklena odaja“ moguća verzija sudbine „ćilibarske sobe“Američki književnik Sriv Beri (1955) pojavio se kao pisac tek 2003. godine prvim romanom „Paklena odaja“ (u originalu „Ćilibarska soba“), ali je trebalo da prođe 12 godina pa da njegovo prvo delo dobije srpski prevod u izdanju „Vulkana“.
U međuvremenu nekadašnji „Alnari“ je vrlo brzo prepoznao da se radi o jednom od izuzetnih pisaca komercijalnih istorijskih trilera i objavio je pre deset godina njegov drugi roman „Proročastvo Romanovih“ posle kojih su usledili mnogi Berijevi internacionalni hitovi („Aleksandrijska veza“, „Venecijanska izdaja“, „Tajna grobnice“, „Pariska osveta“…)
Pre nego što je postao autor internacionlanih bestselera i izuzetno angažovani borac za zaštitu životne sredine, istorijskih spomenika i osnivač Međunarodnog udruženja pisaca trilera, Beri je uspešno diplomirao pravo i proveo 30 godina baveći se strukom kao advokat ali i kao izabrani javni tužilac.
Stečeno obrazovanje se najviše može primetiti baš u njegovom prvom romanu koji je pisao 12 godina tokom vikenda i pre odlaska na posao i glavni junaci su bivši bračni par pravnika (ona- sudija on-advokat).
Kako je kazao u intervjuu objavljenom na kraju „Paklene odaje“, na ideju na napiše roman o legendarnoj „Ćilibarskoj sobi“ koja je do 1941. krasila letnju rezidenciju dinastije Romanov čije je temelje udario Petar Veliki u budućem Carskom selu, došsao je 1995. kada je pratio na kanalu „Diskaveri“ dokumentarni program u kome je saznao da je ta jedinstvena dekoracija stara višse od 250 godina nestala 1945. godine i nikada nije pronađena.
Tema ga je opčinila i više meseci je ustrošio na istraživanje pre nego je napisao skelet budućeg romana zbog koga je proputovao ne samo Rusiju i Nemačku već druge zemlje Evrope a kada je roman bio gotov bilo mu je potrebno da ga ponudi nizu izdavača ( 80) pre nego je konačno našao razumevanje u poznatoj kući „Belentajn books“.
Od građe koju je već imao prikupljenu ubrzo je napisao „Proročastvo Romanovih“ a zatim više nikada nije imao problema da plasira neki novi naslov i tako je do sada objavio 11 romana, od koji su četiri svaki za sebe, a sedam pripada seriji u kojoj je antikvar bivši operativac-obaveštajac Koton Malone glavni junak, četiri knjige priča pisan za elektronska izdanja.
Srpski čitaoci su imali priliku da pročitaju skoro sve knjige o doživljajima Malonea da bi se „Vulkan“ odlučio da konačno prevede i štampa roman koji je preveden na 40 jezika.
Inače, Berijeve knjige su štampane u 51 zemlji u ukupnom tiražzu koji premašuje 18 miliona primeraka a tokom protekle tri godine dobio je i nekoliko nagrada u žanru trilera kao i priznanja za delovanje na planu ekologije, a preko fondacije koju je osnovao 2009 za zaštitu istorijsiih spomenika.
Strastveni zaljubljenik u istoriju Beri uvek nastoji da se centralna priča bazira na nekom istorijskom događaju, ličnosti ili predmetu koji ima ne samo umetničku već pre svega istorijsku vrednost.
„Recept“ koji je veoma uspešno primenio u svom prvom romanu uglavnom je nastavio da primenjuje u svim narednim samo što se njegovi junaci, pre svega Malone vraćaju u prošlost na raznim tačkama širom naše planete od Kine do Rima, Venecije, Južne Amerike, Afrike što daje priliku piscu da dočara za većinu ljudi egzotične krajeve i pozabavi se dragocenim ostacima prošlosti o kojima se ili malo zna ili su nestali.
U vreme kada je u SAD objavljena „Paklena odaja“ u Beogradu je baš “ Alnari“ štampao dokumentarističku knjigu o Ćilibarskoj sobi i izdavač je smatrao da bi štampanje romana na istu temu „smetalo“ plasmanu knjige koja se bavi istorijom tog jedinstevnog remek dela i raznim verzijama o njengovoj sudbini posle 1945. godine.
Beri se opredelio da priču o posleratnoj sudbini ovog prelepog i neprocenjivo vrednog umetničkog dela izrađenog da se rezbarenim pločama od ćilibara (ili jantara) prekriju zidovi cele prostorije u carskom letnjikovcu, „uplete“ kolekcionare spremne da plate svaku cenu, da angažuju ubice da eliminišu svakoga ko im može biti smetnja na putu do nalaženja toga blaga.
Knjiga je tek nedavno proglašsena za jedan od 100 najboljih istorijksih trilera u 20. veku što samo pokazuje da zavređuje pažnju svakog čitaoca koji voli Berijeve romane ili uopšte trilere sa istorijskom pozadinom.
