Novi triler popularnog Jua Nesbea „Sin“ u izdanju „Lagune“
Za sve poklonike dobrih kriminalističkih romana ime norveškog pisca Jua Nesbea je dobro poznato pošto se izdavačka kuća „Laguna“ trudi da ažurno prati njegovu produkciju i sada je štampala najnoviji roman „Sin“.
Prvi među skandinavskim piscima koji su stekli internacionalnu popularnost kao autori trilera bili su Šveđani na Henkelom Maningom na čelu, ali ubrzo su im se priključili pisci iz ostalih skandinavskih zemalja: Norveške , Islanda, i Danske.
Nesbe, inače rođen 1960. u Oslu prvi je „probio led“ kao norveški pisac krimića romanom „Čovek šišmiš“ 1997. u kome se prvi put pojavljuje detektiv Hari Hule. On je do sada napisao 10 romana u serijalu o ovom detektivu a za prvi je dobio nagradu „Stakleni ključ“ za najbolju nordijsku krimi knjigu.
Autor je uglavnom krimi trilera, pored kojih piše knjige za decu o doktoru Proktoru. Prvu knjigu ovog serijala izdao je 2007. i za sad ima četiri knjige.
Njegovi krimići, među kojima ima i „nezavisnih“ kao što su „Lovac na glave“ ili sada „Sin“, prevedeni su na više od 40 jezika, i prodaju u više od 23 miliona primeraka.
Kritika ga hvali zbog dubokog znanja psihologije, što mu dosta pomaže u pisanju knjiga sa krimi tematikom.
Nesebov književni talenat je nagrađen u više navrata prestižnim priznanjima. Pored već pomenute nagrade za prvi roman 1997. kao najbolji krimić u Norveškoj za tu godinu, dobio je 2000. norvešku nacionalnu nagradu za bestseler „Crvendać“ koji tematiku nalazi na Istočnom frontu 1944. godine, a za roman „Solomonovo slovo“ je nagrađen od strane Finske akademije.
Za knjigu „Sneško“ je 2008. godine nagrađen od strane Norveškog kluba književnika za najbolji roman te godine
Roman „Nemesis“ je osvojio nagradu „William Nygaard Bursary“ 2002. a našao se u najužem izboru za nagradu „Edgar“ kao najbolji krimić na svetu 2010. godine kao i u najužem izboru za nagradu „Macavity“.
Sam pisac je posebno ponosan što je dobitnik nagrade „Per Gint“ za 2013. godinu koju dodeljuje norveška vlada poijedincima a ili instiuciji koja je najviše doprinela afirmaciji Norveške u svetu u toj godini. Ovo priznanje ustanovljeno 1971. godine i dobijali su ga od sportista do pevača zabavne muzike, a pre Nesbea nagradu je dobio poznati pisac „ozbiljne“ literature Justejn Gorder („Sofijin svet“…)
„Laguna“ se potrudila da do sada objavi: „Crvendaća“ koji je, inače, pre dve godine proglašen za najbolji krimi roman Norveške svih vremena, „Odmazdu“, „Solomonovo slovo“, „Lovca na glave“ (2011 je ekranizovan sa velikim uspehom), „Sneška“, „Spasitelja“… i sada je došao na red “ Sin“ koji se već našao i kod nas na listi najčitanijih knjiga i to ne samo „Laguninih“.
Ovaj roman u kome je glavni lik okoreli narkoman koji je u zatvoru proveo 12 godina jer su mu pripisana neka ubistva, po imenu Soni Lofthus, se po mnogim elementima što se tiče zapleta i načina kako pisac vodi priču razlikuje od Nesbeovih prethodnih knjiga.
Naizgled nepopravljivi kriminalac, kao što je Soni, iznenada se iz korena menja kada saznaje da mu otac, koji je bio cenjeni policajac nije izvršio samoubistvo niti je bio korumpiran kao što su neki tvrdili.
U centru priče je Sonijeva odluka da se osveti svima koji su bili na bilo koji način umesani u smrt njgeovog oca koja je imala za posledicu preranu smrt njegove majke i njegov ulazak u svet kriminala i trgovine i korišćenja droge.
Ovako iskusan autor nije propustio da pokaže sve „trikove“ svoga zanata kroz vrtoglavo brze obrte, neočekivane epizode, odlično izvajane likove ali nijednom, u ovom slucaju, nije mu bitno da se razokrije ubica već da se traga za orgovorom na pitanje „šta čoveka nagoni na zlo“.
