„Trojansko sestrinstvo“ obnavlja mit o Amazonkama
Dansko-kanadska književnica En Fortije nije nepoznata našim čitaocima pošto je „Laguna“ već objavila njen roman „Julija“ koji joj je doneo mesto na bestseler listi „Njujork tajms“ a sada je u rekordnom roku preveden njen novi roman „Trojansko sestrinstvo“ koji se pojavio u engleskom izdanju pre nekoliko meseci.
Izuzetno obrazovana, autorka je doktorirala na Oksfordu iz oblasti istorija ideja gde je provela još dve godine kao postdoktorant u jednom od oksfordskih instituta. Tu je i dobila ideju da napiše roman čiji je naslov na engleskom „Izgubljneno sestrinstvo“ (Lost Sisterhood) dok je u rodnoj Danskoj štampan pod naslovom „Prsten Amazonki“.
Sva tri naslova potpuno odgovaraju sadržaju pozamašne knjige (643 strane) koja u suštini sadrži dva kompletna romana, jer junakinja priče koja se dešava sada dr Dijana Morgan, predavač na Oskfordu i stručnjak za antičku filologiju traga za potvrdom da Amazonke nisu samo plod mašte, a druga je Mirina koja postaje kraljica Amazonki dok lutaju Sredozemljem, a zatim kreću ka severu Evrope tražeći sigurno mesto za svoje sestrinstvo.
Pošto su tokom svojih lutanja negde pre 5000 godina došle i do Troje i uplele se u Trojanski rat, gde ispoljavaju svoju hrabrost i preuzimaju na sebe da čuvaju najvažniji deo blaga kralja Prijama, sasvim je opravdan srpksi naslov „Trojansko sestrinstvo“.
Autorka je knjigu posvetila svojoj svekrvi Širli Fortije koja je umrla baš kada je rukopis bio gotov i napisala „da je njena hrabrost u nedaćama bila dostojna svake Amazonke“, a to je i poruka ovog dela – da se u svakoj ženi krije nešto od osobina koje su pripisivane Amazonkama i ispolje se u vremenima kriza, kada treba braniti svoju decu ili druge bliske i drage osobe.
Knjiga još nije ni stigla na američko tržište ali ima potreban potencijal da sledi primer „Julije“ jer se En Fortije potvrdila kao majstor avanturističkih priča u kojima se priepliću istroijska izbivanja sa savremenom narativnom linija koja je ispoljena u oba do sada prevedena romana.
Kroz priču o snažnim ženama kao što su Dijana Morgan, njena baka, mentorka na studijama i još nekih spoirednih likova Fortije pokazuje koliko takve žene mogu biti moćne, uticajne i kako se među njima stvaraju veze koje po mnogo čemu liče na ono „sestrinstvo“ kojim je u priči iz antičkih vremena povezala Mirinu i njene sledbenice. Opsesija Morganove mitovima o Amazonkama potiče od priča njene bake koja je tvrdila da je pripadnica savremenih Amazonki i koja je svojoj unuci pre nego je nestala u nepoznatom pravcu ostavila drevnu bronzanu narukvicu sa glavom šakala.
Kada se u Oksfordu pojavi misteriozni predstavnik neke nepostojeće fondacije sa fotografijom drevnog natpisa i ponudi Morganovoj avionsku kartu do mesta gde je snimak načinjen i još 500 dolara ako je dešifruje, ona ne može da odoli iskušenju i kreće na put koji je odvodi u severnu Afriku gde se ispod pustinjskog peska krije hram u kome je snimljen natpis pisan jezikom za koji je Dijanina baka njoj ostavila „ključ“ u jednoj od njenih školskih svezaka, a da joj nije objasnila kakve svu to „škrabotine“.
Nepoznati protivnici dižu u vazduh hram koji je bio prva opipljiva potvrda da su Amazonke postojale i Morganova koja je za dlaku izbegla smrt rešena je da nađe kuda su otišle nekadašnje sveštenice hrama posvećenog Boginji meseca.
Njoj se priključuje arapski vodič Nik koji je u stvari predstavnik jedne autentične fondacije koja radi za iranskog tajkuna-kolekcionara koji je finansirao otkopavanje pustinjskog hrama.
Tragovi koju nalaze vode Dijanu i Nika na Krit, u Tursku do Troje… idući u stvari stopama Mirine i njenih sledbenica, a slede ih kriminalci koji veruju da će ih ovo dvoje odvesti do legendarnog blaga koje je Prijam dao Mirini na čuvanje.
Dok se pred očima čitalaca odvijaju dva paralelna uzbudljiva „filma“ sa neočekivanim obrtima, teče jedna sjajna slika života u antičkom svetu koju je mogao da naslika samo izuzetan znalac tog vremena kao što je En Fortje.
