Osam vekova Magna karte
Četiri primerka Magna karte danas su izložena u Nacionalnoj biblioteci u Londonu, označivši tako početak obeležavanja 800 godina od donošenja dokumenta koji se smatra začetnikom moderne demokratije i vladavine prava.
Velika povelja slobode, „Magna carta libertatum“ je engleska povelja iz 1215. kojom je zakonom ograničena moć kralja Džona (Jovana bez zemlje) i drugih vladara i koja je poslužila kao osnova za brojne pravne sisteme u svetu, uključujući Deklaraciju ljudskih prava i američki ustav.
Ukupno 1215 ljudi, izvučenih lutrijom, biće u prilici da u naredna tri dana pogledaju dokument u britanskoj biblioteci. Dva originala koja čuva biblioteka „udružena“ su sa dva primerka koji se čuvaju u katedralama Linkoln i Solsberi. Četiri pergamenta biće izložena u četvrtak u parlamentu čime i zvanično počinje godina proslava u čast ovog dokumenta.
U junu 1215. kralj Jovan je pristao na zahteve pobunjenih barona, odrekao se određenih prava i pristao da poštuje određenu zakonsku proceduru. Ugovor je potpisan u Ranimidu, zapadno od
Londona.
Iako je trećina teksta izostavljena ili značajno prepravljena u narednih 10 godina a gotovo sve 63 klauzule prepispitane, principi Magna karte su, navodi Britanska biblioteka, ostali „snažan, međunarodni poziv na pobunu protiv proizvoljne upotrebe moći i ovlašćenja“.Širom Engleske, ove godine biće organizovano više izložbi, debata, koncerencija, verskih službi, predavanja, humanitarnih večera, pozorišnih predstava, tura i seoskih fešti a komemoracija je planirana na dan potpisivanja Magna karte – 15. juna u Ranimidu.
