Izložba dela obožavalaca i kritičara Mikelanđela
U Bonu je otvorena izložba posvećena slavnom renesansnom umetniku Mikelanđelu, na kojoj su prikazana dela njegovih obožavalaca i kritičara nastala tokom pet vekova.
Kako prenosi Dojče vele, u bonskoj „Bundeskunsthale“ do 25. maja posetioci mogu da se vide dela čuvenih umetnika – od Karavađa, Rafela i Rubensa, preko Rodena, Sezana i Mura pa do savremenih nemačkih umetnika poput Liperca ili Štruta.
Crteži, ulja na platnu i skulpture pokazuju način na koji su se oni divili Mikelanđelu – i kako su ga interpretirali, pa će Mikelanđelov rad očima različitih umetnika biti predstavljen novom i raznovrsanom svetlu.
„Pokazujemo kako je Makelanđelo uticao na druge umetnike, a ne samog umetnika“, objašnjava direktor muzeja u Bonu Rajnijer Volfs.
To je cilj ove izložbe koja bi mogla da bude izložba godine u Nemačkoja, a koja je u svakom slučaju jedinstvena jer toliko remek dela – ikona istorije umetnosti – sigurno se neće tako brzo moći ponovo da se vide na jednom mestu.
Muzeji i fondacije u čijem su vlasništvu, među kojima su veoma značajna zdanja kao što je pariski Luvr, Moma iz Njujorka ili bečka Albertina, teška srca su se od njih odvojili za potrebe izložbe u Bonu.
Pripreme za izložbu trajale su punih pet godina.
Dojče vele navodi da nikada niko ni pre, a ni posle Mikelanđela, nije stekao toliku slavu zbog svojih slika, skulptura i crteža. Njegova umetnost nije bila senzacija samo za njegove savremenike, već su ga obožavali svi, od običnih radnika do pape.
Umetnici se vekovima oduševljavaju Mikelanđelom, a još u njegovo vreme su ga kopirali ili radili varijacije na njegove teme. Karavađo i Rubens tematski su imali slične slike, kao što je na primer Karavađov „Sveti Jovan“ iz 1602. godine.
Njegove skulpture su služile kao primer Berniniju, a Rafaelo je 1505/1508. nacrtao „Mikelanđelovog Davida ispred Palate Vekio“.
„Mikelanđelova ključna dela su imala veliku publiku, baš zbog toga što su bila izložena na značajnim javnim mestima“, kazao je istoričar umetnosti Sebastijan Šice. Kapela Medičijevih ili Pjaca dela Sinjorija u Firenci, vatikanska bazilika ili pak Sikstinska kapela u Rimu su bila i ostala mesta koja privlače ogromnu publiku.
Nijedan umetnik nije bio toliko često portretisan kao Mikelanđelo, a kako navodi Šice zbog mnoštva reprodukcija njegova dela su postala dostupna na različite načine.
Prema njegovim rečima, Mikelanđelo je tokom svog života uživao „nenadmašnu popularnost“, i njegova umetnost je imala oreol „božanstvenog“.
Mikelanđelovi radovi uticali su i na skulpturu 19. i 20. veka, bilo da se radi o Francuzima Ogistu Rodenu, Anriju Matisu ili nemačkom Vilhelmu Lembruku. Na, primer Rodenova skulptura „Bronzano doba“ to jasno oslikava.
Dok je Henri Mur po uzoru na Mikelanđela vajao svoje „Ležeće“ skulpture, Kandida Hefer je fotografisala Davida u Akademiji u Firenci i izrađivala fotografije velikih formata, piše Dojče vele.
Njen kolegaTomas Štrut je otišao korak dalje i fotografisao posetioce Mikelanđelove kolosalne osvietljene statue.
Obnažene Mikelanđelove skulpture oduvek su insiprisale umetnike.
Američki umetnik Robert Mepltorp pokazuje nešto slično u svojoj seriji „Tomas“ – nag muškarac u kružnom okviru, a nemački slikar i vajar Markus Liperc se drži Mikelanđelove kompozicije, slično kao i britanski filmski stvaralac Sem Tejlor-Džonson.
