Održana beogradska promocija knjige dobitnika Ninove nagrade Filipa Davida
Velika sala Studentskog kulturnog centra bila je u utorak, 10. februara, tesna da primi sve koji su želeli da prisustvuju prvoj beogradskoj promociji knjige Filipa Davida „Kuća sećanja i zaborava“, u izdanju Lagune, kojoj je pripala Ninova nagrada za najbolji roman u 2014. godini.
Osim dobitnika 61. Ninove nagrade o knjizi su govorili osnivač i direktor Lagune Dejan Papić, predsednica žirija Ninove nagrade Vladislava Gordić Petković i urednik Igor Marojević.
Papić je obavestio auditorijum da je u štampi četvrto izdanje ovog romana u tiražu od 10.000 primeraka, a dosadašnji tiraži su iznosili ukupno 34.000 primeraka. On očekuje da će do kraja godine Davidova knjiga biti jedna od najprodavanijih ove izdavačke kuće. Posebno je zahvalio velikom broju pisaca čija dela objavljuje Laguna što su došli da odaju poštovanje kolegi koji je prvi doneo Ninovu nagradu ovoj izdavačkoj kući.
„Laguna je do sada objavila 2.670 naslova od kojih su neki ulazili u širi izbor za Ninovu nagradu, ali priznanje je došlo tek u ruke Filipu Davidu“, rekao je Papić.
On je zahvalio autoru što je mu je poverio objavljivanje ove izuzetne knjige.
Pisac je zahvalio urednicima Igoru Marojeviću i Dejanu Mihailoviću koji su doprineli da knjiga dobije oblik koji joj je doneo to najveće srpsko priznanje za roman.
David je priznao da oseća tremu jer nikada do sada nije govorio pred tako velikim skupom o nekom svom delu, a posebno ga je dirnuo odziv kolega i drugih uglednih zvanica koji su se okupili u SKC-u.
Vladislava Gordić Petković je rekla da joj je kroz ruke prošlo oko 170 romana i da se onima koje je izdvojila ponovo vratila da ih čita i tek tada se opredelila da svoj glas da Filipu Davidu. Taj roman je pročitala četiri puta i svaki put u njemu otkrila nove vrednosti i uverena je da je on ne samo doprinos srpskoj književnosti već da će imati dobar prijem i izvan naše zemlje.
Ona je iskoristila ovu priliku da, u ime sećanja za koje se opredelio i junak romana odbacivši zaborav, govori i o Juditi Šalgo, književnici rođenoj pre 74 godine, koja je preminula pre 20 godina, a kao dete je bila, poput Davida, odvojena od roditelja da bi preživela holokaust.
Gordić Petković je podsetila na roman Judite Šalgo „Put u Birobidžan“, koji je po njenoj oceni na tragu „Kuće sećanja i zaborava“, jer se takođe bavi stradanjima Jevreja iz naših krajeva u holokaustu, a koja je već zaboravljena. Vladislava Gordić Petković apelovala je da se obnovi štampanje knjiga Judite Šalgo i pokaže da je sećanje jače od zaborava.
Uspešni pisac i u ovom slučaju urednik Igor Marojević je imao samo reči hvale za saradnju sa Davidom koja je bila veoma uspešna i da su na kraju njih dvojica prevazišli strogo poslovni odnos pisca i urednika.
„Ja sam sklon da pre kritikujem i nalazim mane knjigama nego da ih hvalim, ali Davidovo delo je zaista izvanredno i pokazalo se da je takav konsenzus i kod čitalaca i kod žirija, jer od pet članova za nju je glasalo četvoro. Ovo je roman o razarajućoj ulozi zla koje na kraju razara samo sebe“, istakao je Marojević i ocenio da je zaborav ravan nestajanju.
Za njega je najveći kvalitet knjige pripovedna opreznost koju je pokazao autor da temu koja bi mogla lako da sklizne u patetiku sačuva tako što je primenio veoma lapidaran stil prilikom pisanja.
Filip David je priznao da je ovo njegova najistinitija, najintimnija knjiga sa mnogo biografskih elemenata i da nikada ne prepričava svoja dela već ostavlja čitaocima da svako protumači knjigu kako mu odgovara.