„Predivne ruševine“ – društvena kritika Džesa Voltera
U zabačeno seoce na obali azurnoplavog Lugurskog mora aprila 1962. doputovala je predivna, plavokosa, mlada američka glumica. Vlasnik jedinog hotela u Porto Vergonji, Paskvale Tursi, do guše u snovima i morskoj vodi – jer sizifovski pokušava da kamenje i stene pretvori u plažu za svoj pansiončić, zaljubljuje se u nju.
Ovako počinje roman „Predivne ruševine“ američkog novinara i pisca Džesa Voltera u izdanju Lagune. No, i pored melodramatičnog početka – predivna glumica Di Morej navodno umire – Volterova šesta knjiga daleko je od ušećerenog ljubića. Reč je zapravo o iznenađujuće duhovitoj i oštroj društvenoj kritici.
Šest decenija kasnije u Los Anđelesu čitalac upoznaje slavnog ali istrošenog (fiktivnog) producenta Majkla Dina koji uz pomoć ambiciozne ali obeshrabrene asistentkinje Kler pokušava da se iščupa iz stvaralačke krize i radi na rijalitiju Hukbuk – nekoj vrsti naših „Parova“.
Din je nekada bio publicista na „Kleopatri“, filmu gde je glumila i misteriozna američka glumica s početka priče i on je zapravo taj koji ju je poslao u zabačeno selo da trune.
Kada se na njegovom pragu pojave ostareli italijanski gospodin Tursi i mladi scenarista Šejn, potraga za Di Morej kreće.
„Predivne ruševine“ nude lepu sliku kako se živelo nekada i sada, ne samo u Holivudu već i u Italiji. To je priča o, kako je kritičar Njujor tajmsa rekao, američkom pejzažu poroka, zavisnosti, gubitka, bola, karijera i uništenih snova. Ali i roman o ljubavi u svim njenim oblicima.
Uz dobar miks patosa i komedije, sa dodatkom začina u vidu trivije vezane za film „Kleopatru“ (čak se i Ričard Barton pojavljuje u knjizi), „Predivne ruševine“ su knjiga kako za one koji samo žele dobru zabavu tako i za čitaoce sa nešto višim standardima.
