Tribina o romanu „Ruska“ Edvarda Raderfurda, u petak, 8. maja
Lagunin književni klub i Delfi Café u SKC-u iz meseca u mesec postaju mesto okupljanja ljubitelja lepe književnosti i čitalaca željnih razgovora o knjigama koje vole. Posle Mo Jena i Žozea Saramaga, u petak 8. maja od 18 sati, Lagunin književni klub predstaviće britanskog pisca Edvarda Raderfurda i njegov roman „Ruska“.
Edvard Raderfurd je zapravo književni pseudonim Fransisa Edvarda Vintla. Školovao se na univerzitetima Kembridž i Stenford, bavio se političkim istraživanjima, prodajom knjiga i izdavaštvom. Godine 1983. vraća se u rodni grad da piše „Sarum“, istorijski roman koji obuhvata istoriju dugu 10.000 godina a dešava se na području oko drevnih spomenika Stounhendž i Solzberi. Roman je odmah postao internacionalni besteseler a Raderfurd uvaženi pisac epskih priča. U izdanju Lagune, čitaoci su imali prilike da čitaju bestselere „London“ i „Njujork“ a veliku pažnju nedavno je izazvao i roman „Ruska“, veličanstvena saga, raznovrsna poput same Rusije, koji obuhvata više od 1800 godina ruske istorije, politike i kulture, od drevnih nomadskih plemena iz Evroazijske nizije do današnjih dana.
Ovo je ljudska priča o jednoj velikoj civilizaciji ispričana kroz živote nekoliko porodica, različitog porekla ali sjedinjenih i isprepletanih u stvaranju sudbine svoje zemlje.
Članovi ovih porodica tragaju za svojim sudbinama još od davnih dana zlatnog Kijeva sa čuvenim pravoslavnim crkvama i manastirima, od surovih napada mongolskih potomaka Džingis-kana, uspona Moskovske kneževine i njenih boljara i mračnog doba Ivana Groznog i njegove tajne policije. Moderna vremena počinju herojskom, romantičnom pričom o Kozacima, sukobom između nepokolebljivog pristalice zapada Petra Velikog i pobožnih staroveraca, radije spremnih na ritualno samospaljivanje nego na ulazak u evropejski svet Sankt Peterburga. Od ovog doba priča prati rusko flertovanje sa slobodoumljem od čudesnih dana vladavine Katarine Velike i idealista iz doba „Rata i mira“ do oportunističkih boljševika iz dana Ruske revolucije i tirana dvadesetog veka.
Ratnici i kaluđeri-pustinjaci, boljari i kmetovi, romantične junakinje i bogate stare kneginje, preduzimači i prognanici – likovi iz romana „Ruska“ nastanjuju raskošni, zadivljujući i protivrečni svet šuma i stepa, ikona i sekira, pravoslavnih vernika i jevrejskih pogroma, raskošnih crkava, veličanstvenih palata i ubogih sela, zatim ruskih narodnih bajki i rukotvorina i otmenih opera, Tolstoja i Lenjina, Čajkovskog i Raspućina.
Ovo je priča o Rusiji pretočena u očaravajući roman… živopisna istorijska predstava prikazana sa zadivljujućim pojedinostima i strašću.
O ovoj velikoj priči razgovaraće Aleksandra Čabraja, prevoditeljka romana, Predrag Marković, istoričar, i Miomir Petrović, pisac. Oni će pokušati da daju odgovor na pitanja koliko uspešno pisac sa Zapada može da sagleda istoriju tako velike zemlje kakva je Rusija, koliki je značaj kijevskog razdoblja u ruskoj istoriji, na koji način i zbog čega je Rusija vekovima odolevala uticaju Zapada, da li su najveći napredak Rusiji doneli zapadno orijentisani vladari (Petar Veliki, Katarina Velika…). Na tribini ćemo takođe saznati kolika je uloga vere u životu ruskog čoveka i junaka ove knjige i na koji način ogromnost, neizmernost i veličina Rusije oblikuju čoveka u romanu „Ruska“, a govorićemo i o negativnim aspektima komunizma u staljinističkoj Rusiji.
