Održana treća tribina Laguninog književnog kluba
Nakon nobelovaca Mo Jena i Žozea Saramaga, Lagunin književni klub je u petak predstavio britanskog pisca Edvarda Raderfurda. Njegov dvotomni roman „Ruska“ govori o 1.800 godina istorije Rusije kroz život nekoliko porodica, kroz priču o Alanima, Kozacima, Hazarima, Mongolima, o Ivanu Budalici, kasnije poznatom kao Ivan Mudri, o Petru Velikom i starovercima, o komunizmu, Staljinu…
„Ruska“ je hronološki drugi Raderfurdov roman, iako su Lagunini čitaoci već upoznati sa njegovim stvaralaštvom zahvaljujući objavljenim romanima „Njujork“ i „London“, a koje je ovaj britanski pisac napisao posle romana „Ruska“.
Ovaj autor, prema rečima prevoditeljke Aleksandre Čabraje, nastoji u svojim delima da na „vrlo pitak način, vrlo čitljivo, opiše istoriju neke države ili grada, od njihovog nastanka do savremenog doba“. Kako kaže, „Ruska“ je nazvana po selu čije žitelje prati kroz više vekova, i donosi priču o jednoj velikoj civilizaciji ispričanu „kroz živote nekoliko porodica, različitog porekla, ali sjedinjenih i isprepletanih u stvaranju sudbine svoje zemlje“.
Prema mišljenju Predraga J. Markovića, autor je napisao knjigu koja je veoma poučno štivo za sve koje zanima ruska istorija i njeni žitelji. On dodaje da roman ima sve kvalitete koji se očekuju od udžbenika – da bude jasno, jednostavno napisan, da donosi činjenice utemeljene na autentičnim istorijskim izvorima i dodao da je šteta što zaista ne piše istoriju. „Ja sam sa velikom skepsom pristupio tom romanu, jer kako će jedan Englez da piše o ruskoj istoriji. Ali može. Ne morate biti krvno vezani za neko tlo da biste znali mnogo o njemu.“ Marković je dodao da su u srpskoj književnosti većina romana istorijski, ali da se zapravo retko ko zaista bavi detaljima. „Osim toga, obično autori govore o određenom periodu ili događaju, a osim Andrića niko se tom temom nije bavio epski, kroz vekove. Iz tog ugla je Raderfurdov poduhvat još važniji.“
Pisac i dramaturg Miomir Petrović zapazio je da je Raderfurd veoma dobro upoznao rusku literaturu, jer koristi kao uzore dela ruskih klasika od bajki do Tolstoja i Dostojevskog, ali pre svega Čehova, sledeći njegov primer pisanja o malim ljudima, ali i prikazujući da se najvažniji događaji odigravaju u trenucima kada se ništa ne događa, u tišini. „Iako je uzeo jedan kontinent koji zovemo državom i ogroman period u životu tog naroda sa velikom i značajnom literarnom tradicijom, Raderfurd nije pokušao da dešifruje taj narod na način koji je blizak anglosaksonskoj kulturi, već da nam kroz asocijacije samo predstavi tu kulturu. On voli da nauči čitaoca a ne da ga učini neznalicom“, istakao je Petrović.
Četvrta tribina Laguninog književnog kluba
Naredna, četvrta tribina zakazana je za 5. jun u Delfi Caféu u SKC-u od 18 sati, na kojoj će biti predstavljen veliki peruanski pisac, nobelovac Mario Vargas Ljosa i njegov važan roman „Grad i psi“, kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje. Radnja romana odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi. Cena ove knjige biće snižena za 30 odsto do 5. juna.
