„Pseće godine“, Ginter Gras – tribina Laguninog književnog kluba u petak
Lagunin književni klub za jul priprema razgovor o nedavno preminulom nemačkom nobelovcu Ginteru Grasu. Prvog petka u mesecu, 3. jula od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u poznavaoci života i dela ovog velikog pisca podeliće sa čitaocima svoje utiske o Grasovoj književnosti. Biće reči o romanima „gdanjske trilogije“ sa posebnim osvrtom na roman „Pseće godine“.
Ispričan iz perspektive tri pripovedača – žrtve, svedoka i krivca – roman „Pseće godine“ problematizuje pojavu nacizma u monumentalnoj, epskoj panorami događaja i likova. Uspon i pad Trećeg rajha iz perspektive žrtve, svedoka i krivca.
U malograđanskoj sredini grada Gdanjska dvadesetih godina prošlog veka dva dečaka, polu-Jevrejin Edi Amzel i arijevac Valter Matern, postaju pobratimi ritualnim mešanjem krvi. Njihove dečačke podvige prati verna keruša Zenta, koja će ošteniti Harasa, budućeg oca ovčara Princa, Firerovog ljubimca.
Godine odmiču, prijateljstvo mladića i dalje je snažno i iskreno, a onda na vlast dolaze nacisti. Amzel je talentovani umetnik koji stvarnost komentariše stvarajući strašila po liku ljudskom. Napadaju ga devetorica mladih pripadnika SA i izbijaju mu zube. Jedan od njih je – Matern.
Pseće godine su sada u punom zamahu: marširaju pravo u rat. Na sceni se ne menjaju igrači sve dok Princ konačno ne napusti svog gospodara – jer i psu može biti dosta svega.
U posleratnim godinama i Maternu je svega dosta. Zajedno sa Princom on kreće u potragu za počiniocima nacističkih zlodela i svojim izgubljenim pobratimom Amzelom. Matern je nevin, on je antifašista, drugi su ti koji su krivi iako ih je talas prosperiteta Zapadne Nemačke naizgled oprao.
Ginter Gras je rođen u Gdanjsku 1927. Otac mu je bio protestanstke vere, a majka katolkinja poljskog porekla. Sa četrnaest godina pristupio je Hitlerovoj omladini, a s petnaest je bio dobrovoljac u podmorničkoj službi. Prvu zbirku pesama objavio je 1956. Zatim su usledile pozorišne drame i romani „gdanjske trilogije“: „Limeni doboš“, „Mačka i miš“ i „ Pseće godine“. Ginter Gras je bio angažovan i u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke. Njegov bogat književni opus doneo mu je brojne ugledne književne nagrade i intelektualne počasti. Godine 1999. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
O stvaralaštvu nobelovca Gintera Grasa i njegovoj knjizi „Pseće godine“ u petak, 3. jula od 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u govoriće Ivan Ivanji, Grasov dugogodišnji prijatelj, pisac i prevodilac, prof. dr Nikolina Zobenica, šef Odseka za germanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Andrej Ivanji, novinar. Biće reči o politici koja je bila važan deo Grasovog života, o odnosu Gintera Grasa prema Titovoj Jugoslaviji, Srbiji i bombardovanju, o tome zašto je Ginter Gras dugo krio svoju ulogu u Trećem rajhu, zašto je bio protiv ujedinjenja Nemačke, ali i o književnim temama, gde je mesto Gintera Grasa među piscima druge polovine XX veka, pričaćemo i o simbolici u romanu „Pseće godine“. Na tribini će nam govornici otkriti i zašto se „Limeni doboš“ u Nemačkoj prodavao „ispod tezge“ ali i kakv je bio Ginter Gras kao otac, deda, pradeda i kuvar.
