Zašto Matisove i Van Gogove slike tamne i gube sjaj?
Usled hemijske reakcije, slike Anrija Marisa i Vinsenta Van Goga polako tamne i gube sjaj, pa postoji opasnost da se pretvore u prljavu bež mrlju, a za to je odgovoran kadmijum, žuti pigment, piše danas londonski Telegraf.
Naučnici iz Francuske, Belgije i SAD-a otkrili su da je kadmijum, žuti pigment, koji je često korišćen od strane impresionista, post-impresionista i predstavnika ranog modernog slikarstva, uveliko počeo da gubi boju sa tendencijom da se taj proces nastavi.
Na delima kao što su „Radost življenja“ Matisa i „Cveće u plavoj vazi“ Van Goga, usled dekolorizacije kadmijum žute došlo je do promene opšteg izgleda i ravnoteže boja na slikama tako da one danas deluju znatno drugačije, ističu istraživači, prenosi Telegraf.
Pojedini delovi slike „Radost življenja“, koji su prvobitno bili jarko žute boje, poprimili su, u međuvremenu, oker-bež ton.
-Rezultati ove studije pokazuju koliko je važno da se shvati ne samo hemija izbledele boje već i hemija za pripremu boja koje su početkom 20. veka koristili najznačajniji umetnici – kazala je Dženifer Mas sa Univerziteta u Delaveru.
-Razumevanje procesa propadanja boja pomaže nam u iznalaženju načina da sačuvamo ova dela za buduće generacije – izjavila je Mas.
Tim naučnika Evropskog centra za sinhrotronsku radijaciju (ESRF) u Grenoblu, koristio je iks zrake i infracrvenu mikroskopiju kako bi analizirao uzorke oštećene boje.
Ustanovili su da originalno hemijsko jedinjenje korišćeno u pripremi kadmijum žute – kadmijum sulfid, oksidira na svetlu i postaje bezbojno, a može i da u reakciji sa drugim hemijskim elementima dobije bež tonalitet.
Budući da se nastalo oštećenje trenutno ne može popraviti, istraživači savetuju muzejima da promene nivoe osvetljenja i vlažnosti kako bi usporili ovaj nepoželjni proces.
-Kao hemičar bio sam zapanjen činjenicom da se na slikama raznih umetnika i raznolikog geografskog porekla, koje se poslednjih 100 godina čuvaju u različitim muzejskim uslovima, javlja slična hemijska transformacija – rekao je prof Koen Jansen sa Univerziteta u Antverpenu.
Istraživanje je objavljeno u čaospisu Applied Physics.
