„Prozraci 2″ Svetlane Velmar-Janković u Laguni
U „Prozracima“ Svetlana Velmar-Janković je pisala o svom ocu, sudbini porodice i ratnim događajima do pedesetih godina prošlog veka. Drugi deo njenih sećanja „Prozraci 2″ pojaviće se u utorak, 11. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
To je svojevrsni prozni testament naše velike književnice. Nastavak prve knjige „Prozraka“ Svetlane Velmar-Janković u potpunosti rasvetljava odiseju njene porodice kroz prilike i neprilike novog vremena i novog, socijalističkog režima, gde je bilo malo ili nimalo mesta za pripadnike poražene i omražene građanske klase. Zahvaljujući svojoj mladosti, bolje reći nedužnosti, odličnim ocenama tokom školovanja i rešenosti da svojim radom i upornošću ne odudara od svoje generacije, Svetlana Velmar-Janković uspela je da se izbori za svoje mesto u novom poretku a da se ne odrekne ni svoje prošlosti, ni svojih najbližih.
U okruženju književnih tradicionalista po završetku rata, Velmarova se sa grupom vršnjaka i literarnih istomišljenika svrstava u moderniste, u čuvenu „rezervnu generaciju“ u doba najtvrđeg socrealizma, i počinje da objavljuje svoje priče, kritike, oglede, prevode. Trnovit put do samopotvrđivanja i uspeha pratio je Svetlanu Velmar-Janković ponajviše zbog sudbine njenog oca, poznatog pisca Vladimira Velmara-Jankovića, koji je posle rata bio primoran da emigrira kao pripadnik Nedićeve vlade i „domaći izdajnik“ osuđen u odsustvu na smrt. Ova knjiga je, pored ostalog, i ispravljanje te nepravde i podizanje trajnog literarnog spomenika Vladimiru Velmaru-Jankoviću.
U dodatku ove knjige, priređivač Žarko Rošulj priključio je brojna dragocena dokumenta, fotografije i pisma iz porodične arhive koja prate i ilustruju ovu jedinstvenu, dramatičnu životnu priču.
Svetlana Velmar Janković je rođena u Beogradu gde školovala i živela. Bila je sekretar i urednik časopisa Književnost. Dugo je godina uređivala u Izdavačkom preduzeću Prosveta edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku „Baština“.
Pisala je romane, eseje, sećanja, zbirke pripovedaka, molitve, drame. Dobila je brojne nagrade za svoje stvaralaštvo a knjige su joj prevođene na osam svetskih jezika.
