Održana promocija novog romana Vladimira Kecmanovića
Roman „Osama“ Vladimira Kecmanovića predstavljen je u petak, 20. novembra u Delfi Caféu u SKC-u.
Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se našao u Americi, gde je dospeo posle najnovijih ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o bosanskoj kasabi i njenim žiteljima, o svom pobratimu Muratu kog su kao inokosnog begovskog sina ubili „njegovi“ u vreme građanskog rata, o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta i, kao okosnica, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom – kao da se priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.
Na promociji su pored autora govorili i Dejan Mihailović, urednik, i Muharem Bazdulj, književni kritičar i pisac.
Kecmanović je na početku istakao da je pre nekoliko godina u Americi, u jednom pabu, upoznao Bošnjaka u poznim godinama. „Bio je vrlo živopisan čovek. Nismo dugo razgovarali, ali taj susret i priča koju sam čuo o mladiću koji je umislio da je Bin Laden bili su inicijalna kapisla. Takvih ljudi sam sretao i ranije, ali sam osetio da je njegova vizura, iz koje taj roman treba da bude ispričan, prava“, kaže Vladimir Kecmanović.
Urednik Dejan Mihailović je istakao da je „Osama“ ispričana u prepoznatljivom Kecmanovićevom stilu, u najboljoj tradiciji srpske književnosti, maniru skaza, te da pripovedač na izuzetan način gradi likove u svom pripovedanju na jednom kolokvijalnom, lokalnom jeziku, saramagovskim postupkom, a opet originalno.
„’Osama’ je na tragu već prepoznatljive i u nekoliko knjiga iskazane Kecmanovićeve forme, tih kratkih pasusa. Po mom mišljenju, zrelija i suštinski bolja knjiga od ‘Topa’, jer je šira i u zahvatu i u periodu koji obuhvata, i u broju likova i načinu na koji su realizovali. Starinskom terminologijom, ‘Top je bio vreo’ je novela, a ovo je pravi roman u kontekstu u kom je Dušan Matić govorio o romanu kao o velikoj maturi književnosti“, rekao je Muharem Bazdulj.
Nakon što je roman „Top je bio vreo“ pretočen u film, Kecmanović smatra da bi „Osamu“ bilo teže adaptirati u scenario, te da je za knjigu možda i bolje da ostane film u rečima.
