Za učešće u takmičarskom programu predstojećeg 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koji će se održati od 25. do 30. septembra, vladalo je i ove godine izuzetno interesovanje: prijavljene su čak 234 predstave iz 53 zemlje.
Prijave za takmičarski program pristigle su iz Alžira, Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske, Burkine Faso, Crne Gore, Češke, Egipta, Francuske, Grčke, Gruzije, Holandije, Hrvatske, Indije, Indonezije, Irana, Italije, Izraela, Japana, Jermenije, Jordana, Južne Koreje, Kanade, Kenije, Kolumbije, Mađarske, Makedonije, Meksika, Nemačke, Nigerije, Perua, Poljske, Portugalije, Rumunije, Rusije, SAD, Slovačke, Slovenije, Srbije, Španije, Švajcarske, Švedske, Tajlanda, Tunisa, Turske, Ukrajine, Velike Britanije i Venecuele.
Selektor Slobodan Marković, koji je upravo od velikog broj prijavljenih odabrao 23 predstave za zvaničnu selekciju, ovim povodom kaže: „Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici ili kako ga je nekadašnji predsednik Saveta Festivala Jovan Ćirilov nazvao – „Lutkarski Bitef“, veliki je stvaralački izazov za pozorišta iz celog sveta. To govori broj prijavljenih predstava: ove godine 234 iz 53 zemlje. Pored svih poteškoća koje imamo sa finansiranjem na predstojećem festivalu biće izvedene u takmičarskom programu izuzetne predstave iz celog sveta, očekuje nas još jedan veoma kvalitetan takmičarski program“.
U zvaničnoj selekciji se, između ostalih, nalaze predstave iz Argentine – „Cirkus Mandragora“ (trupa Cirkus Mandragora iz grada Trelev), Indonezije – „Mali lutkar“ (trupa „Behind the Actors“, grad Bandung), Italije – dve predstave „Isečci“ (Pozorište “Piccoli Principi”, Kalencano – Firenca) i „Aut“ (Teatar “UnterWasser”), Kenije – „Suze kraj reke“ (Pozorište lutaka “Kristal”, Najrobi), Kolumbije – „Amakajaku, avantura u Amazonu“ (Pozorišna fondacija “Madretierra”, Palmira), Izraela – „Duh šume“ (Pozorište “Duh”, Tel Aviv), dve iz Sankt Peterburga – „Srebrno kopito“ (Pozorište “Žirafa na sklapanje) i „Lutke i klovnovi“ (Sanktpeterburško marionetsko pozorište), kao i naravno iz Srbije („Rečna sirena“ Pozorišta lutaka “Pinokio”, „Ko je najmoćniji na svetu?“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i „Par cipela“ Dečjeg pozorišta Subotica), ali i iz celog regiona.
Kompletan spisak predstava koje su odabrane za takmičarski program 23. Festivala možete pronaći na sajtu – http://lutfestsubotica.net
Međunarodni festival pozorišta za decu iz Subotice se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Grada Subotice.
Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici nametnuo se najširoj teatarskoj javnosti već od samog početka – zahvaljujući, pre svega, mudro i temeljno koncipovanim osnovnim programskim načelima i principima – kao jedan od najuglednijih evropskih, ali i svetskih festivala, zauzimajući, tako, predvodničko mesto na prostorima zapadnog Balkana.
Zasnovan na visokim dometima savremene estetike pozorišta, usmerene i okrenute biću i percepciji mladog gledaoca Festival je, ponuđenim repertoarom, i te kako doprineo afirmaciji ukupne evropske i svetske stvaralačke misli u ovoj oblasti. On je umeo da uoči, prepozna i prezentuje sudu najšire javnosti sve ono do čega je danas stalo stvaraocima u pozorištima za decu. Otuda dvadeset i dve njegove minule godine i učešće pet stotina pedeset dramskih ansambala iz četrdeset i šest zemalja sveta zapravo jesu ne pregled, nego prilog istoriji i antologiji svetskog lutkarstva i pozorišta za decu, što ga jasno i nedvosmisleno imenuje i karakteriše kao jednu od najznačajnijih nacionalnih manifestacija kulture Republike Srbije – daleko van njenih granica.
Ovakvom programskom orijentacijom Međunarodni festival je na najbolji mogući način pokazao i dokazao kako se iz jednog takvog kulturnog središta, kakvo je Subotica, može meritorno i superiorno prosuđivati, ali i uticati na kretanja i razvoj savremenog svetskog pozorišta za decu u celini.
Zbog svega toga, i ne bez razloga, on je postao epicentar i jedna od malobrojnih oaza plemenitog sučeljavanja savremenih literarno-scenskih i teorijsko-naučnih dostignuća, ali i jedan od nezaobilaznih faktora evropskih i svetskih integrativnih procesa u oblasti kulture.
