Nobelovac Dario Fo u poznim osamdesetim godinama svog života oprobao se u novom žanru. Napisao je roman „Papina kći“ u kojem otkriva humanost i saosećajnost Lukrecije Bordžije, njenu strast za životom i njenu umešnost da preživi i uzdigne se iznad zlodela svoje porodice.
O životu, velikim pobedama i sramotnim postupcima Bordžija napisana su razna dela, izvođene opere i pozorišni komadi, snimljeni prilično skupi filmovi sa čuvenim glumcima i dve televizijske serije koje su doživele neverovatan uspeh. Razlog tolikog zanimanja za ponašanje ovih ličnosti leži u njihovom bezočnom nedostatku moralne čistote, u njihovoj razuzdanosti, kako u seksualnom tako i u društvenom i političkom životu.
Sada nam nobelovac Dario Fo, udaljivši se od senzacionalističkih ili strogo istorijskih rekonstrukcija njenog žviota, otkriva Lukrecijinu ljudsku prirodu, oslobađajući je stereotipa pohotne i rodoskvrne žene i stavljajući je u istorijski kontekst i svakodnevni život. On nam otkriva Lukrecijinu humanu stranu, njenu strast za životom, saosećajnost i sposobnost da zaobilazi mahinacije svoje porodice. Ali tu su i velelepni renesansni dvorovi, najpotkupljiviji od svih papa Aleksandar VI, pokvareni brat Čezare, pa Lukrecijini muževi i njeni ljubavnici, pre svih Pjetro Bembo, sa kojim je delila ljubav prema umetnosti, a naročito prema poeziji i pozorištu. No ipak, svi su oni samo pioni u igrama bezobzirne vlasti. Prava smotra nepotizma i skarednosti, između proslava i orgija. Isto kao danas. Roman o porodici Bordžija prvenstveno je maska našeg vremena koje nam, viđeno kroz prizmu tog razdoblja, deluje još sumornije i iskvarenije.
Fo je napisao istorijski i politički roman ali na jedan vrlo neobičan i moderan način, a uspeo je da istakne i svoje stavove o današnjem svetu. Čitalac se susreće sa stapanjem različitih žanrova jer je knjiga „Papina kći“ delom biografija Lukrecije Bordžije (1480–1519), delom istorijska monografija, delom komedija del’ arte, delom roman, a sve dopunjeno autorovim ilustracijama u boji.
Dario Fo (1926) je pre svega dramski pisac, ali i režiser, glumac i satiričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997. Njegov dramski rad koristi metode renesansne komedije del’ arte. Delo Darija Foa obeleženo je kritikom organizovanog kriminala, političke korupcije, političkih ubistava, većine doktrina katoličke crkve i sukoba na Bliskom istoku. U skladu s idejama komedije del’ arte, njegova se dela često oslanjaju na improvizaciji. Njegove drame prevedene su na 30 svetskih jezika, a kada se izvode izvan Italije, često su prilagođene lokalnim političkim problemima. Fo podstiče reditelje i prevodioce da menjaju njegove drame po sopstvenom nahođenju, što smatra doslednom primenom načela komedije del’ arte. Fo je osnivač pozorišne trupe zajedno sa suprugom, glumicom Frankom Rame.
Njegova drama „Slučajna smrt jednog anarhiste“ izvodi se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Prvi roman nobelovca Darija Foa „Papina kći“, prvi put na srpskom, potražite od ponedeljka, 25. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
