Zahvaljujući izdavačkoj kući „Dereta“ čiji novi glavni urednik Aleksandar Šurbatović veoma pažljivo prati novitete na međunarodnoj izdavačkoj sceni, do srpskih čitalaca stigao je novi internacionalni hit “ Sitnice koje život znače“ Lorenca Maronea.
Marone je mladi italijanski pisac (1974) kome je ovo drugi roman, a sada je već štampano deseto izdanje u Italiji i preveden je na desetak evropskih jezika, ovenčan sa pregršt nagrada
Rođen u Napulju gde i danas živi, bavi se desetak godina advokaturom i sve vreme je pisao kraće prozne tekstove sve dok 2012 nije objavio prvi roman „Daria“, a zatim zbirku kratkih priča iz života u Napulju koji je za drugi roman, koji u originalu nosi naslovu „Pokušaj da se bude srećan“, objavljen janura 2015. već privukao pažnju stranih izdavača.
Marone je osvojio čitaoce i kiritičare sposobnošću da dočara suštinu običnih žitelja Napulja i njihovog života i to radi sa puno simpatija koje začinjava originalnim mrvama mudrosti.
Njegov junak novog roman je Česare Anuncijata, ima 77 godina i kako kaže da je „protraćio 72 godine i 111 dana, a potom shvatio da je došao trenutak da istinski uživa u stečenom poštovanju“.
Prema rečima glavnog urednika „Derete“ Šurbatovića, „usamljeni cinik Čezare penzionerske dane provodi mirno, uz alkohol i džangrizanje, u društvu vremešne prostitutke Rosane“.
„Nikada nije preterano mario za ljude oko sebe, ali sada, na zalasku života, postaje svestan patnji s kojima se suočavaju njemu bliske osobe: njegova kćerka ima probleme u braku i to ne želi da prizna. Njegov sin Dante je gej, i nikada mu to nije rekao. Tu je i Eleonora, stara mačkarka, koju pokušavaju da izbace iz stana, Marino, koji već godinama nije izašao napolje. I Ema, prelepa mlada žena na čijem se licu povremeno vide modrice. Dirnut njenom patnjom, Čezare će shvatiti da je vreme za korenite promene u njegovom životu. Ovaj sebični namćor počeće da otkriva sitnice koje život znače“, dodao je Šurbatović.
Čezare je udovac, deca su mu odrasla, žive svoj život, a on se „druži“ sa duhovima prošlosti, sećanjima i žalom za propuštenim šansama u zgradi sa puno stanova, on ima dobro srce, ali je namćor koga je pisac odlično definisao i čitaoci ne mogu, a da ga ne simpatišu kao i njegove susede koje je Marone tako kreirao da im je udanuo „stvarni“ život.
Prema rečima kritičara, Marone je izvrsatan stilista i jedna od najboljih naratora u savremenoj italijanskoj književnosti. Priča je puna duha, ironije, ali veoma humana. On saoseća sa svojim poznanicima ali ne pokazuje da ih sažaljeva već diskretno se trudi da im pomogne, ali da to niko ne primeti, a najmanje oni kojima je pomoć pružena.
Od pocetka do kraja knjiga drži pažnju čitalaca i opčinjava ih svojom jednostavnošću i ljudskom toplinom, što je čini šarmantnom, nepretencioznom i neodoljivom.
Marone je uspeo da stvori jednostavne junake, i u toj jednostavnosti živopisne i autentične, ljude koji su veoma slični nama – istovremeno gubitnike i heroje svakodnevnice.
Duhovit, povremeno crnohumorni roman postigao je veliki uspeh u Italiji, a trenutno se po ovoj knjizi snima film.
