Izdavačka kuća „Evro Books“ objavila je roman „Belgrejvija“ Džulijana Felouza, engleskog pisca, reditelja i scenariste, koga domaća publika poznaje po scenarijima za seriju „Dauntonska opatija“ i filma „Gosford Park“ za koji je nagraden Oskarom za najbolji originalni scenario.
Ovoga puta, u pitanju je roman cija je radnja smeštena u London sredinom 19. veka, i koji na sjajan način prikazuje život u elitnom delu glavnog grada Engleske i odnose izmedu tadašnje stare aristokratije i novopečenih bogataša.
Felouz je član Gornjeg doma britanskog parlamenta, i puna titula mu je baron Felouz od Vest Staforda.
Felouz je ibio i idejni tvorac, scenarista i izvršni producent izuzetno uspešne serije „Dauntonska opatija“ (Downton Abbey), kao i scenarista filmova „Vašar taštine (Vanity Fair, 2004) i Turista (The Tourist, 2010).
Svoj novi roman „Belgrejvija“ Felouz je na engleskom jeziku objavljivao na veoma originalan nacin – poglavlja su iz nedelje u nedelju, poput televizijske serije, objavljivana i prodavana u elektronskoj formi, da bi se po objavljivanju poslednjeg poglavlja u prodaji pojavio i celokupan roman koji je doživeo veliku popularnost među čitaocima.
„Prošlost je, kao što smo mnogo puta čuli, strana zemlja u kojoj se sve radi drugačije. Možda u tome ima zrnho istine, ali činjenica je da postoje i slicnosti između prošlosti i sadašnjosti. Ambicije, zavist, gnev, saosećajnost i, iznad svega, ljubav, oduvek su snažan pokretač, a toga ima puno u „Belgrejviji“ rekao je pi-ar menadžer „Evro Booka“ Zoran Miodrag.
Ovo je priča, naštavio je on, o ljudima koji su živeli pre dva stoleća, no ipak, mnoge njihove čežnje, nezadovoljstva i uzavrele strasti liče na drame koje se odvijaju u našem životu, u naše doba…
Belasisove, staru aristokratsku porodicu iz prelepe palate na londonskom Trgu Belgrejv i Trenkardove, novopečene bogataše s manje otmenog Itonskog trga, koji su imovinu stekli baveći se trgovinom, dele čitavi svetovi. Jedan davni dogadaj, mladalacka nesmotrenost, povezace ih, nimalo srećno.
U raskošnom zapletu u kojem će čitaoci naći sve one uzbudljive detalje koje očekuju od jednog viktorijanskog romana: tajnovite gospodare, nepouzdanu poslugu, izgubljena dokumenta, kobne kockarske dugove i davno izgubljene naslednike.
„Čitanje „Belgrejvije“ je kao poseta savremenoj verziji viktorijanske kuće – svaka ukrasna stukatura do savršenstva je izvedena, ali to je viktorijanska kuća iz XXI veka “s vodovodom i vaj-fajem”, napisao je „Njujork tajms“.
