Da bez novca nema muzike shvatio je veoma rano svojevremeno i genije poput Volfganga Amadeusa Mocarta. U Mocartovoj kući u Beču predstavljena je izložba „Mocart i njegovi kontakti – presek“ koja prikazuje Mocarta kao preduzetnika i njegov talenat za umrežavanje.
Godine 1781. napustivši stalno zaposlenje muzičara na dvoru u Salcburgu Mocart je napravio veliki korak u životu i nastavio karijeru kao samostalni muzičar u Beču. U novom gradu su mu bili potrebni novi nalogodavci (od careva do običnih građana), novi muzičari, novi izdavači, nove lokacije za nastupe, novi sponzori i novi slušaoci. Uz sve to bila je izražena i njegova potreba za predstavljanjem. Mocart je u dunavskoj metropoli negovao raskošan stil života, uključujući posedovanje konja kao i skupih odela. Pored toga održavanje instrumenata je takođe zahtevalo dosta novca. Sledeći te zahteve Mocart je stvorio mrežu kontakata. Muzičar je od oca naučio ne samo muzički zanat već i to kako se stvaraju kontakti.
Još kao sedmogodišnji dečak putujući Evropom susretao se sa članovima kraljevskih i prinčevskih porodica, sa visokim sveštenstvom, papom, sa visokim vojnim predstavnicima, učenim ljudima, umetnicima, pesnicima, bogatim građanima kao i ljudima iz naroda tako da nije imao strah od uspostavljanja kontakata.
Ova iskustva iz detinjstva koja su obeležila ceo njegov život kasnije su mu dobrodošla.
Jedan od njegovih najznačajnijih finansijera u Beču bio je car Jozef II, a među poznanicima je bilo visokih vojnih predstavnika, bogatih pojedinaca, izdavača, intelektualaca, slobodnih zidara. Oni su činili oko 40 odsto posetilaca njegovih koncerata. Zanemarujući manje krize Mocart je od svog rada mogao dobro da živi i učvrsti svoju evropsku slavu. Bez vešte „preduzetnčke strategije“ to mu ne bi bilo moguće.
Izložba prikazuje brojne portrete značajnih savremenika Mocarta.
PHOTO: Internationale Stiftung Mozarteum (ISM) i Mozarthaus Vienna/ Eva Kelety
