U Etnografskom muzeju u Beogradu (Studentski trg 3) u toku je izložba „Usitnjavanje – Priča o avanu“, posvećena jednoj od najstarijih čovekovih alatki čija je funkcija ostala nepromenjena do današnjih dana. Organizatori izložbe su Etnografski muzej u Beogradu, Muzej nauke i tehnike Beograd i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, uz podršku Eucerin Srbija.
Izložbom i pratećim sadržajem istražuje se, valorizuje i prezentuje do sada retko izlagan muzejski predmet – avan, specifična čovekova alatka suštinski nepromenjena od praistorije. Avan s pravom možemo smatrati civilizacijskim znamenjem početka kulture ishrane. Avan (tarionik) je,takođe, prva alatka koja se koristila za izradu lekova još u starom Egiptu, a kontinuirana upotreba u farmaciji svrstala ga je u alatku koja je simbol farmacije.
Kroz priču o avanu, ovom prilikom biće prezentovan ne samo njegov kulturni značaj, već i širi kulturni kontekst usitnjavanja hrane i drugih namirnica i materija, zapravo kulturološki značaj čovekove aktivnosti usitnjavanja.
U praistoriji, prvi avani su izrađivani od kamena, a u periodu antike pravljeni su od kamena i mermera, plitki i sličniji činiji. U srednjem veku, osim kamena i drveta, za izradu avana koristi se i bronza. Od kraja 18. veka avani počinju da se prave i od porcelana i stakla. Danas se izrađuju od najrazličitijih prirodnih i veštačkih materijala. Upravo zbog toga, avan je jedinstveno kulturno nasleđe mnogih kultura sveta, a svakako i naše. U kulturi balkanskih naroda usitnjavanje i avan imaju civilizacijski kontinuitet.
Na izložbi pod nazivom “Usitnjavanje” biće predstavljeni razni primerci avana, od praistorije do današnjih dana, iz zbirki Etnografskog muzeja u Beogradu, Muzeja nauke i tehnike – Beograd, Univerziteta u Beogradu – Farmaceutskog fakulteta, Muzeja Grada u Beogradu, Narodnog muzeja u Požarevcu, Arheološkog instituta SANU, privatne zbirke Stevana Vukova, farmaceuta iz Zrenjanina, i privatnih kolekcija.
Autori izložbe su Jelena Manojlović, Miloš Matić, Svetlana Mitrović, Daniela Pejović i Ivan Stanić. Kao prateći program izložbe biće organizovana predavanja i radionice uz podršku Instituta Josif Pančić i Univerziteta u Beogradu – Farmaceutskog fakulteta.
Izložba traje do 4.juna 2018.godine.
INFO PLUS: Istraživanje i razvoj Eucerin® formulacija za negu kože, od samog početka pre više od sto godina, nerazdvojivi su od dermatoloških i farmaceutskih istraživanja. Mladi hemičar Isaac Lifschütz 1900.godine, prijavio je patent za emulzifikujući agens, koji je nazvao eucerit – inspirisan starogrčkom reči koja je značila „lepi vosak“. Razvoj eucerita doktora Lifschütza se može posmatrati kao svojevremena medicinska revolucija – eucerit je bio tehnološka baza na kojoj su se razvijale prve stabilne emulzije vode u ulju. Prva Eucerin mast, nastala 1950.godine, pokazala se kao veoma važna za budući razvoj formulacija za negu kože. Prva linija Eucerin® preparata nastala u period od 1970.do 1980. bila je pogodna za korišćenje na svim delovima kože, a posebno za osetljivu kožu. Predstavljanjem ove linije Eucerin® je ustanovio holistički pristup nezi kože –negu koja održava i štiti njeno zdravlje.
