Izdavačka kuća „Evrobook“ našla je pravu riznicu zanimljivih i duhovitih knjiga američkog pisca Roberta Šnakenberga koji je napisao desetak dela o tajnim životima filmskih umetnika, sportista, istorijskih ličnosti, a sada je objavila njegovu zbirku „Tajni životi velikih pisaca“.
U predgovoru za ovu knjigu autor piše da „čitaoci imaju uglavnom pogrešnu sliku o velikim piscima da su to mirni, nezanimljiiv ljudi uvek duboko zamišljeni“ i ističe da su „književne legende uglavnom živele i žive više kao razvratni holivudski glumci nego kao stidljivi povuceni knjiški moljci“.
„Oni se drogiraju“, nastavlja njihov opis Šnakenberg i dodaje da su „ženskaroši neostvarene filmske zvezde i pre se mogu sresti s flašom džina u ruci nego s guščijim perom“.
„Sjajni pisci doživljavaju nervne slomove, svađaju se međusobno, dobijaju po nosu u štampi i priključuju se kojekakvim opskurnim religijskim kultovima i ova klnjiga će pokazati sve njihove mane, cehove i ljudske slabosti koje niste čuli jer to nastavnici ne žele da pričaju, a možda i ne znaju, jer se takve priče ne nalaze u njihovim zvaničnim biografijama“, kaže Šnakenberg.
On se pravda da je izabrao pisce koji su njemu bili interesantni, i to je veoma sužen izbor ali sve što je napisano je istina.
Prvi pisac o kome je pisao je Vilijam Šekspir, jer to je bez sumnje najveći pisac anglosaksonskog govornog područja.
Autor priznaje da niko još nije otkrio gde je Šekspir proveo sedam godina kada je napustio ženu koja mu je rodila blizance, a ponovo se pominje 1592. godine kada ga je jedan kolega pisac nazvao u štampi „nadmenom vranom ukrašenom tuđim perjem“.
Šnakenberg ne krije da je Šekspir bio škrtica, da je imao problema s poreznicima jer nije plaćao porez, a što se tiče žena, nije se ustručavao da vara svoju venčanu ženu i cak je imao nekoliko vanbračne dece.
Još veći „švaler“ bio je lord Bajron koji je tokom jedne godine koju je proveo u Veneciji spavao sa 250 žena, a nije se ustručavao ni da ima homoseksualne veze.
Iako je bio jedan od najpopularnijih pesnika svoga vreemna kada je umro od groznice u 36. godini, opat Vestminsterske opatije nije dozvolio da ga sahrane u „pesničkom kutku“ gde su sahranjivani književnici, jer je smatrao da je vodio raskalašan zivot.
Francuski pisac Onore de Balzak bio je jedan od najdebljih pisaca svoga doba i svoju ogromnu težinu je nosio na tanušnim nogama. Za 20 godina napisao je 97 dela na 11.00 stranica.
Ne samo da se prejedao već je imao i veoma buran ljubavni život zahvaljujući popularnosti svojih romana.Šnakenberg je otkrio da je od svog kolege pesnika Šarla Bodlera dobio hašis, ali nije bio zadovoljan rezultatom korišćenja ove droge, jer nije imao halucinacije koje bi mu, kako mu je obećano, pomogle u pisanju.
Strast Marka Tvena bile su mačke i kada je odlazio na letovanje pozajmio bi nekoliko od suseda da mu prave društvo. Kada bi bio bolestan, Tven se lečio gladovanjem i bio je uveren da je nekoliko dana bez hrane najbolji lek za svaku boljku.
Gertruda Stajn je bila lezbijka i 25 godina ljubavnica joj je bila književnica Alis B. Toklas, koja je napisala autobiografiju u kojoj je detaljno opisala svoj život sa Stajnovom.
Stajnova je tvrdila da je pre svega književni i likovni kritičar i tako je prilikom jednog susreta s Pablom Pikasom uzela da pročita njegove stihove, a zaključak je bio da što pre ode u atelje i posveti se slikanju.
Ovo su samo neke od velikog broja anegdota o piscima a izdavač planira da prevede Šnakenbergove knjige i o drugim velikanima.
