Prateći istoriju dve porodice u bezbrižno vreme raspusta i letovanja, Ljubica Arsić, dobitnica Andrićeve nagrade i Ženskog pera, u svom novom romanu „Četiri kiše“ diskretno evocira jednu proteklu epohu i nestalu zemlju. Postupkom smenjivanja naratora prati periode formiranja svojih junaka, i melanholično i duhovito, autorka dočarava sva uzbuđenja i radosti, često i nevesele ishode i mladalačke muke koji prate odrastanje Senke, Milice i Paška, u ono doba detinjstva i prvih ljubavi kada se bude nepoznate strasti, zanosi, opažanja sveta oko sebe i sebe u svetu.
Ljubica Arsić nam je otkrila kako je nastala knjiga „Četiri kiše“. „Poželela sam jednog jutra da s moje terase, koja gleda na gradske krovove, vidim more i onu široku sjajnu prugu koja treperi po površini, da sa stene skočim u modru vodu i da proučavam dno sa kamenjem i školjkama. Zajedno sa mojim junacima i ja rastem u jednom letu kada se svet činio jasan, a njegova lepa zagonetka lako razrešiva i prihvatljiva. Pisanje o njoj je svojevrsno otkrivanje zanosa koje će nam pomoći da iznova zaronimo u taj ’prostor sreće’ koji morem, suncem, belucima na jednoj plaži prepunoj lenjih kupača predstavlja utočište i snagu kad krenu kiše.“
U romanu jedan glas pripada i Lenki Dunđerskoj, rano preminuloj lepotici u koju je Laza Kostić bio zaljubljen i kojoj je posvetio čuvenu pesmu „Santa Maria della Salute“. Njen devojački dnevnik, koji se našao u rukama jednog junaka, skladno i nenametljivo umetnut je u tkivo romana, dodatno potvrđujući istinu o neprolaznim čarima mladosti koje su u svim vremenima iste.
„Okupirani smo Istorijom“, kaže Ljubica Arsić i dodaje: „sa Njom ručamo, razgovaramo, oblačimo je umesto pidžame. Njena omča nam je uvek oko vrata i ne dozvoljava da od čvrstine konopca ugledamo naša fina tkanja niti da oslušnemo nešto tiše od pucnjeva i eksplozija. Kao da više nemamo pravo na priču o intimnom stasavanju i razrešavanju još nekih zagonetki, kao da time izneveravamo kolektivnu priču punu krvi, ratova, stradanja u patnji. Moja knjiga se ne miri sa tim.“
Suvereno poznavanje svih psiholoških nijansi ženskih likova u romanu i na ovom primeru potvrđuje da se o „ženskom pismu“ može govoriti samo uslovno, kao o svojevrsnom konstruktu koji svojom pukom rodnom karakteristikom ne može zameniti autentično i vrhunsko književno delo, u kakvo bez ostatka spada „mediteranski“ roman „Četiri kiše“. Knjigu možete pronaći od petka 27. septembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
