Premijera predstave MAJKE Hleb teatra u Bitef teatru

U okviru MESECA NEZAVISNE SCENE, 19. februara u 20 časova u Bitef teatru biće premijerno izvedena nova predstava Hleb teatra, koja ima za temu majčinstvo. Predstava propituje i traga za suštinom odgovora na pitanje “biti ili ne biti majkom?” kroz likove Majke, Pramajke i Postmajke, tri generacija žena, u izvođenju Marte Keler, Sanje Krsmanović Tasić i Jovane Mihić. Koncept, tekst i režiju predstave potpisuje Sanja Krsmanović Tasić, a muziku uživo izvodi njen autor, Jugoslav Hadžić. Kostimografkinja predstave, u saradnji sa Hleb teatrom, je Olja Stojanović, dok je za total dizajn zadužena Anastasia Tasić.

Predstava traga za suštinom majčinstva, pojmovima koji su u majku utkani, kao što su “briga”, “krivica”, “nežnost”, ali ujedno daje i kritiku institucionalizovanih praksi materinstva u savremenom društvu, potrošačkog konteksta trudnoće, majčinstva, odrastanja, kao i nacionalnog straha od “bele kuge”. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je podržalo predstavu, a ona je nastala u produkciji Udruženja Umentička Utopija-UUU, uz saradnju sa kulturnim centrom MKM i Bitef teatrom.

Nova predstava Hleb teatra, koja će premijerno biti izvedena 19.februara u Bitef teatru, ima kao temu majčinstvo. Predstava propituje i traga za suštinom odgovora na pitanje “biti ili ne biti majkom?” kroz likove Majke, Pramajke i Postmajke, tri generacija žena, u izvođenju Marte Keler, Sanje Krsmanović Tasić i Jovane Mihić. Koncept, tekst i režiju predstave potpisuje Sanja Krsmanović Tasić, a muziku uživo izvodi njen autor, Jugoslav Hadžić. Kostimografkinja predstave, u saradnji sa Hleb teatrom, je Olja Stojanović, dok je za total dizajn zadužena Anastasia Tasić.

Povezana vest: "Slučaj Vinča" - roman po kome je snimljen film "Čuvari formule"

Kroz likove tri generacije pre svega ćerki, a zatim i likova majke, pramajke i postmajke progovara se o majčinstvu.

Majka je svačija domovina. Majka je univerzalna kategorija svih ljudskih bića, od pamtiveka. A opet, “svaka majka nija od kajmaka”*, i možda budućnost krije odlazak iz zajedničke nam države Majčinstva.

I to će se uskoro desiti. Nestaće ta jedina spona koja nas veže, to da smo izašli svi iz utrobe neke žene. Da nam je zajedničko poreklo Majka. Postaće nova tema apgrejda posle pametnih sprava, kuća i vozila. Uskoro će se proizvoditi mašine sa oblim vratima nalik na veš mašine, kroz čije staklo će se pratiti razvoj i napredak embriona hranjenih kroz cevčicu zakačenu za trbuh proćišćenih i proverenih gena, oslobođenih svih naslednih bolesti ali i osobina koje će se smatrati nepoželjnim.

Ono što sledi je nova izdaja i podela, onih koje je majka iznedrila, i onih koje je mašina.

Ova predstava je posveta majci. Ne samo onoj posvećenoj, brižnoj i dobroj. Svim majkama hrabrosti i kukavičluka. Majkama istrajavanja i odustajanja, majkama koje su utkane u nama, bilo kog da smo pola i opredeljenja.

Ove predstava je o rađanju i umiranju majke, i njenoj besmrtnosti.

Ove predstava je o ljubavi.

Povezana vest: Održana konferencija za novinare povodom Dečjih dana kulture

Sanja Krsmanović Tasić

(*Moni de Buli)

“Kriva sam što ne brinem

Kriva sam što previše brinem

Kriva sam jer ne spavam jer čekam

Kriva sam što spavam što sam umorna

Kriva sam što neću da odraste

Kriva sam što želim da odraste

Kriva sam jer ga previše mazim