Tematsku zbirku priča o putovanjima „Zov daljine“ iz Lagunine edicije „Talasi“ otvara Peter Handke „Epopejom o iščezavanju puteva ili neka druga pouka Sent Viktoara“, a zatim sledi 19 priča najznačajnijih savremenih srpskih pisaca: Radoslava Petkovića, Vladimira Kecmanovića, Ljiljane Đurđić, Uglješe Šajtinca, Jelene Lengold, Gorana Petrovića, Aleksandra Gatalice, Jovice Aćina, Gordane Ćirjanić, Dušana Kovačevića, Milisava Savića, Gorana Markovića, Žarka Radakovića, Mirjane Mitrović, Vuleta Žurića, Aleksandre Đuričić, Vase Pavkovića, Danice Vukićević i Srđana Valjarevića.
Ako je putovanje najmaštovitiji vid slobode, onda su pisci-putnici njegovi mudri i najuporniji hodočasnici. Dok se kreću stazama prošlosti, gradovima sa starinskim zamkom ili prostorima sa obrisima iz uobrazilje, ako se probijaju kroz „džunglu na asfaltu“ ili snežnim predelima Laponije – njihovo lutanje je puno uzbudljivih stranputica, a imena mesta i ljudi koje sreću zvuče, kada se naglas izgovaraju, kao reči iz neke pesme.
„Sve antologije u Laguninoj ediciji Talasi, a ima ih već prilično, objedinjava slična ideja: želja da se pokažu raznovrsni pristupi i poetike u jedinstvenoj temi, da se ukaže na osnovni princip pisanja koji počiva na pravilu da nije važno ono o čemu se piše već kako se to radi“, istakla je Ljubica Arsić koja je knjigu priredila zajedno sa Dejanom Mihailovićem.
„Ova antologija priča o putovanju ima i ideju s početka rukovođenu čistom intuicijom – da se iz trenutnog mirovanja uslovljenog svetskom pandemijom pripoveda o kretanju kroz prostor i vreme, po sećanju i po različitim putevima priče“, kaže Ljubica, a Dejan Mihailović dodaje: „Putovanje kao globalna pojava posebno je u ovom času, kad knjiga izlazi iz štampe, pogođena pandemijom korone, čak je jedna priča ovoj pošasti posvećena, mada kad smo birali temu, nismo sanjali da će o putovanjima za neko vreme moći samo da se čita.“
U ovoj panorami priča, čin pisanja se preobražava u uzbudljivo i neponovljivo putovanje, bilo da dolazi iz povesti o ljubavnicima u tuđem gradu, jednom ženskom okršaju u banji, isprepletanim iskustvima savremenog i srednjevekovnog putnika, vodiču gradskih pasa ili o crnim očima kormorana koje gone usamljenika kroz noć. Kao što se i mi, ma kuda išli, uvek vraćamo na početak, tako i čin pisanja pa zatim čitaočevog osvajanja napisanog traži da se udaljimo od svega svog i poznatog da bismo se, kao Odisej, vratili, drugačiji i bolji, na svoje ostrvo.
„Pozvani pisci ostali su dosledni svojim poetikama i u njihovim okvirima ispisali su prava remek-delca, možda delom uslovljena hibernacijom u kojoj smo se svi našli“, kaže Ljubica, dok je Dejan Mihailović istakao da su kao priređivači nastojali da dobiju nove, neobjavljene rukopise, „a najteži deo je bio odabrati pisce a da neko podjednako relevantan ne bude izostavljen. Zato je važno da postoji više ovakvih panorama, koje ne pretenduju da kanonizuju književne pojave nego da daju povremeni pregled savremene književne scene.“
Ono što ovu knjigu, različitu od putopisnih beležaka, čini izuzetnom i neobičnom jesu pitanja: Kuda idemo? Gde ćemo stići? Stoga ove priče čitaocu nude mnogo više od bedekera za putovanja sa planiranim zadovoljstvom i obeleženim stanicama na mapi. Jer dolaze iz našeg najdubljeg dela spremnog na igru, na iznenađenja i doživljaj dostojan sećanja koji imamo posle čitanja svake dobre knjige.
„Zov daljine“ možete pronaći od utorka 20. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
