Roditelji predškolaca se često pitaju kako da engleski jezik, koji je svuda oko nas, uvedu u život svoje dece, na koji način da to urade i ima li smisla to raditi dok su deca još mala ili treba sačekati da krenu u školu. Nova knjiga u izdanju Kreativnog centra Srpsko-engleska zbrka daje jednostavne odgovore na ta pitanja: deca od najranijeg doba najbolje usvajaju nov jezik kroz zabavu, igru, raznobojne crteže, zagonetke i stihove. Prema rečima profesorke engleskog jezika Dragane Trajković, ova knjiga je carstvo u kojem će deca, uz pomoć roditelja, napraviti svoje prve bilingvalne korake. Srpsko-engleska zbrka obuhvata nekoliko tema: porodica, boje, brojevi, pozdravi i emocije. Namenjena je deci predškolskog uzrasta i na zanimljiv način, kroz igru i privlačne ilustracije, mališane uči prvim pojmovima engleskog jezika.
„Deca jezik usvajaju na nesvesnom nivou. Ona pletu svoje priče i načine na koje se formiraju reči. Nemaju strah da nešto isprobaju, uklope, izbace, spoje. Akcenat je na igri, mašti, pesmi, bojama, kvizovima, zagonetkama, slikama. U knjizi Srpsko-engleska zbrka primenjene su sve te kreativne igre – povezivanje, vizuelizacija, zaključivanje i dr. Zato smatram da će deca lako zapamtiti engleske reči iz ove razigrane zbirke“, ističe Dragana Trajković.
O prednostima ranog učenja stranog jezika ova profesorka engleskog kaže: „S obzirom na to da su se pogledi na učenje jezika odavno promenili i da više nije aktuelno shvatanje da drugi jezik može zbuniti decu, moje iskustvo je da decu možemo izlagati engleskom jeziku od početka rođenja. Naravno da to što radimo ne može biti dokazano kao korisno, ali ne vidim da bilo kome šteti slušanje pesmica. Što se tiče konstruktivnog učenja – sudeći po deci, već oko druge ili treće godine može se vežbati melodičnost jezika kroz pevanje pesmica i ples. Zatim se uvode i druge kreativne aktivnosti, kao što su bojenje, crtanje, igre, iskustveno učenje itd. Prednosti ranog učenja jezika su brojne. Isti deo mozga kojim se usvaja maternji jezik upošljava se kada deca počnu da uče i drugi jezik. Samim tim razvijaju se bolje pamćenje, kritičko razmišljanje, koncentracija, stvaraju se sinapse koje se inače ne bi stvorile. Takođe, razvijaju se i socijalne veštine koje omogućavaju da se svet shvata šire i da se različitosti prihvataju s više tolerancije. Ne treba ni pominjati da vas u današnjem globalizovanom svetu znanje više jezika odmah izdvaja iz gomile.“
