Predstava “Demokratija” ruskog autora Josifa Brodskog, u režiji Veljka Mićunovića, biće premijerno izvedena 15. maja na maloj sceni “Predrag Pepi Laković” Beogradskog dramskog pozorišta, najavljeno je danas na konferenciji za medije.

Novi projekat u koprodukciji sa Novosadskim pozorištem (Ujvideki Szinhaz) će na taj način ponovo otvoriti Malu scenu BDP-a nakon pauze duže od godinu dana zbog pandemije.

Glavne uloge u komadu igraju – Ozren Grabarić, Ivana Nikolić, Gabor Pongo, Tamara Aleksić i Arpad Mesaroš.

Reditelj Mićunović potpisuje i adaptaciju teksta sa kolegom dramaturgom Slobodanom Obradovićem, a svoj najnoviji pozorišni izazov opisuje kao scensko delo koje polazi iz Gogoljevske situacije da je jednom društvu nametnuto da uvedu – demokratiju.

Ta vizija sveta je utopistička, ali i autoritarna i postavlja se pitanje da li je demokratija danas moguća u tom okruženju gde je naredba uspostavljena da se ona uvuče u sistem.

Kako je ranije reditelj zapisao na ovu temu – Paradoks demokratije verovatno leži u tome što „sebe smatra za dobro, što večno želi dobro, a u procesu demokratizacije najčešće čini zlo“.

Povezana vest:  Popularni brodvejski mjuzikl "Eni" u Madlenianumu

Kako je otkrio, sama predstava nema klasičnu radnju u formi zapleta i raspleta, a tema je univerzalna i savremena kroz fragmentarnu dramaturgiju, i može se odigravati u bilo kom sistemu na svetu.

Akteri su predsednik i ministri jedne države koji dobijaju upravo taj nalog da implementiraju demokratiju.

„Posmatramo na neki način voajeristički te situacije gde smo se poigravali posebnim žanrom groteske“, objasnio je reditelj.

“Situacije u drami će verujem biti duhovite publici, ali se nadam da će taj smeh biti i gorak. Tako se uvek setim reči Nikolaja Gogolja, koji negde ima veze sa ovim delom – “Ne krivite ogledalo zato što vam je lice ružno”, zaključio je reditelj “Demokratije”.

Glavni glumac, ponovo gost iz Hrvatske – Ozren Grabarić, zadovoljan je što se u istoj sezoni vraća u BDP nakon uspeha sa komadom “Ružni, prljavi, zli” u režiji Lenke Udovički.

Povezana vest:  Englesko izdanje osmog "Harija Potera" u knjižarama "Vulkana"

“U ovom pozorištu se dešavaju neke zaista izvanredne predstave, toliko regionalnih reditelja prolazi kroz kuću da je to impresivno”, podelio je utisak Grabarić.

Srećan je što i ovde ima međunarodnu saradnju, odnosno u ekipi su i dva mađarska umetnika, koje je posebno pohvalio.

On je naveo da je rad na scenskom delu bio veoma precizan, specifičan, da ima dosta humora i da sve funkcioniše unutar te postavljene “matematike”.

“Jedino je važno znati u samom umetničkom procesu rada, kao i inače u životu i temi drame, da moramo biti oprezni sa slobodom. Nije dobro kad je ima previše, ni premalo, već je neophodno da bude prisutna taman onoliko koliko nam treba”, zaključio je vodeći glumac u novoj predstavi.

Glumica Tamara Aleksić, prisutna u nekoliko TV serija i filmova, kaže da je u ovom procesu osetila pravo zajedništvo kao nikada pre, i da je rad na ovakvoj predstavi razlog zašto se ona bavi glumom i dramskim umetnostima.

Povezana vest:  Roman-lavirint iscrtan rukom najvećeg srpskog književnika Miloša Crnjanskog od četvrtka u prodaji

“Milina je biti na sceni sa beskrajno talentovanim kolegama glumcima, kao i svima van pozornice, zaista sam uživala. Emituje se tako divna energija kroz naše probe, koja se snažno oseća svake sekunde”, prenela je svoje utiske Aleksić.

Ivana Nikolić se veoma raduje što se konačno vraćaju na Malu scenu, koja joj je veoma nedostajala, jer ima tu posebnu atmosferu kao malo koja pozornica u gradu.

Veoma joj je drago što njena matična kuća BDP toliko puno radi u poslednjem periodu i da su se zaleteli sa tolikim brojem premijera (pet novih samo u aprilu).

“Mi našu predstavu kao i druge komade u ovo vreme zovemo – “Mala Jugoslavija”, jer svaki projekat okuplja umetnike iz čitavog regiona. Naše novo iskustvo predstavlja individualan rast svih nas”, naglasila je Nikolić.

Autor dela “Demokratija” Josif Aleksandrovič Brodski (1840-1996) bio je ruski pesnik i esejista jevrejskog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987. godine.

PHOTO: Antonio Ahel/ATA Images