Jedan od najvećih svetskih dirigenata Zubin Mehta sinoć je održao koncert sa Beogradskom filharmonijom (BF) na sceni Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, gde publika nije krila oduševljenje što na sceni vidi velikog prijatelja Srbije.
Čim je Mehta u svojih 85 godina kročio na pozornicu, u 10. nastupu sa BF, publika je ustala i pozdravila ga je višeminutnim ovacijama, kao da je u pitanju kraj, a ne sam početak trijumfalnog koncerta.
Neposredno pre samog koncerta, kom su prusustvovale premijerka Ana Brnabić, ministarka kulture Maja Gojković i mnoge istaknute ličnosti javnog života, indijski dirigent je u saopštenju medijima izrazio oduševljenje nakon, po njemu, najlepše moguće generalne probe koju je imao sa izvanrednom Beogradskom filharmonijom.
Istakao je da jedva čeka da poččne sam koncert, zbog toga što su muzičari postali jedan od velikih evropskih orkestara i prema njegovim rečima, trebalo bi da budu priznati svuda u Evropi i svetu.
“Njihov sef dirigent Gabrijel Felc je uradio izvanredan posao u poslednjih nekoliko godina. Ne mogu da se prepoznaju u odnosu na pre. Ja kao dirigent sam veome srećan svaki put kad se vratim. Svi treba da podrže veličanstvenu Beogradsku filharmoniju”, ponosno je zaključio Mehta.
Repertoar je sinoć bio baziran na dve kompleksne kompozicije – “Pastoralna simfonija” ili “Simfonija br. 6” Ludviga van Betovena i “Prva simfonija” Johana Bramsa.
Prvi stav Betovenovog remek dela nosi poetičan naziv – „Buđenje radosnih osećanja pri dolasku u prirodu” (Allegro ma non troppo), a predstavlja radosnu atmosferu, koja se prikazuje u uvodu i postaje veoma dinamična kompozicija, koja se sluša i prati u jednom dahu.
U razvojnom delu stava probija se zvuk pevanja ptica, što je dočarano kroz gudačke instrumente, a onda se nadovezuje na drugi stav „Prizor na potoku” (Andante molto mošo), koji svojom ritmikom opisuje žubor potoka, ali i pevanje ptica – pesmu slavuja interpretira flauta, prepelice imitira oboa, a zov kukavice opisuje – klarinet.
Treći, četvrti i peti stav se stapaju u jednu jedinstvenu celinu, a Beogradska filharmonija isto tako predstavlja jedan celovit organizam, uigran, vešt, kompaktan, svi oni dišu i stvaraju kao jedan.
Treći stav “Vesela seoska svetkovina” ili “Srećno okupljanje seljaka” (Allegro) pripoveda o družini seoskih svirača i temi koju izvode oboa i klarinet, u pratnjifagota.
Oslikavanje prirode nastavlja se uz najavu oluje putem violončela i basova, koja uvodi u četvrti stav “Grmljavina – Oluja” (Allegro), a nakon njenog smiraja, publika se uvodi u poslednji, peti stav – “Pesma pastira: Radosna i zahvalna osećanja posle oluje” (Allegretto).
Dinamika je ponovo u prvom planu i dominira opisom neobične lepote i zanosa, zahvaljujući najviše klarinetu i rogu.
“Simfonija broj 6, F-Dur, opus 68” ili “Pastoralna” Ludviga van Betovena nastala je davne 1808. godine i premijerno je izvedena zajedno sa Petom.
Dirigent Mehta je sam odabrao kompoziciju za program i u prvih 40 minuta publiku je ostavio bez daha, jer deluje kao mladić koji je tek krenuo da se bavi svojim pozivom, te davne 1958. godine kada je imao prvi koncert u životu i to baš sa BG filharmonijom, a od tada ljubav traje neprestano.
Betoven je za svoju kompoziciju govorio da je to više izraz osećanja, manje je slikanje.
U odnosu na ostalih osam simfonija, u Pastoralnoj su harmonije posebno bogate i hrabre,a ovo delo je rezultat velike zaljubljenosti Betovena u prirodu i sve šta ona predstavlja u svojoj lepoti.
Drugo poglavlje nakon pauze bilo je u vidu posebne celine – kompozicije “Simfonija br. 1 u C-molu op. 68” ili “Prva simfonija”, od Bramsa, koja nije izvođena u tandemu Mehta-BG filharmonija.
Bramsova Prva Simfonija smatra se i za „Betovenovu Desetu”, jer su stručnjaci analizirali, da je Betoven poživeo malo duže, napisao bi takvo simfonijsko delo.
Brams je započeo delo 1854, a tek više od dve decenije kasnije – 1876. godine će ga završiti.
Zbog osnovnog tonaliteta, zovu je i “Bramsova Patetična”, i publika željna klasične muzike zdušno je uživala i u ovom remek delu iz četiri stava, koji su naizmenično menjali dinamiku i predstavljali specifičnu muzičku dramaturgiju.
Posle ta dva čina koji su trajali svaki po ceo školski čas, auditorijum prepune velike sale Kolarca želeo je još, i ogromnim aplauzom je pozivao na bis izvanrednog maestra, koji deluje kao večiti mladić.
Direktor BF Ivan Tasovac je na kraju pripremio iznenađenje u vidu poklona koji je lično predao Mehti, a sa balkona su prijatelji dirigenta zapevali čuvenu američku pesmu “For He“s a Jolly Good Fellow” koja uvek slavi pojedinca na nekom svečanom događaju ili umetničkoj noći kao što je spektakl koncert.
Tako je Zubin Mehta ispraćen pesmom i dugim aplauzima, ali na bis se nije vraćao. Ono što je pružio ove noći na veoma lep način je zaokružilo njegovo 10. gostovanje sa našim najvećim orkestrom.
Svetski dirigent rođen 1936. u Bombaju, Indija, prvi koncert sa BF je imao 1958. na Kolarcu, a deceniju kasnije na festivalu Dubrovačke letnje igre, da bi se tek 2000. vratio sa njima u Sava centar u okviru BEMUS-a.
Dva koncerta zaredom beše krajem 2005, a onda je ponovo bio Kolarac u igri 2010. godine.
Već sledeće godine sa BF će svirati u Dubrovniku na festivalu „Julijan Rahlin i prijatelji“, ne bi li se kasnije još dva puta vratio u Kolarčevu zadužbinu 2013. i 2015, a pretposlednji put beogradska publika ga je gledala na besplatnom koncertu na otvorenom, i to upravo na prostranom Ušću 2017.
PHOTO: B.P./ATA Images
