Nakon spektakularnog prolećnog dela 18. Beogradskog festivala igre, koji je tokom marta i aprila ugostio trupe iz Njujorka, Ženeve, Tel Aviva, Ankone, Brisela, Katanije i Atine, publiku ove jeseni očekuje još jedan deo programa ovogodišnje edicije. Reč je o kompanijama i naslovima koje zbog različitih prepreka koje je postavila pandemija, nisu mogle da stignu u planiranim terminima, pa su gostovanja odložena za septembar i oktobar. Tako će od 8. septembra do 12. oktobra, publika u Beogradu i Novom Sadu uživati u nastupima 6 izuzetnih trupa iz Liona, Frankfurta, Los Anđelesa, Majnca, Barselone i Londona.
8. septembar, 20h|Atelje 212
Kompanija Magi Maren, Lion
Jedna od najistaknutijih figura francuske savremene scene, slavna Magi Maren vraća se na Beogradski festival igre sa delom ”Okruženje”. U pitanju je komad koji londonski Gardijan svrstava među svega nekoliko koreografskih radova koji su obeležili prvu četvrtinu XXI veka. U predstavi, autorka razvija slike o ljudskosti. Izvođači su u pokretu kako bi dokazali nasušnu potrebu postojanja, okruženosti prirodom, životinjama, svih bića i vrsta koje čine planetu savršenom… Sa druge strane, nameće se slika uništavanja sveta, procesa kojim čovek neumorno rukovodi hodajući bahato po zemlji.
24. i 25. septembar, 20h|Opera Madlenianum
Drezden Frankfurt kompanija igre
(napomena: prvi termin je rezervisan isključivo za publiku koja ima karte iz Sava Centra, iz 2019 ili 2020. godine)
Inspirisan vrhunskim igračima Drezden Frankfurt kompanije igre, Jakopo Godani priprema spektakl za pamćenje. U pitanju je sasvim nova verzija izuzetnog komada “Alter Ego”. Predstava je nekoliko puta odlagana zbog strogih epidemioloških protokola, ali je svakako dokazala da je Godani miljenik festivalske publike, koji je zasluženo poneo iz Srbije Nagradu Jovan Ćirilov.
25. septembar, 20h| Srpsko narodno pozorište
26. septembar, 20h| Opera Madlenianum
BodyTraffic, Los Anđeles
Trupa BodyTraffic iz Los Anđelesa koja je ulaznice za svoje nastupe rasprodala još 2019. godine, donosi dela tri izuzetna I veoma različita koreografa. “Prašina” tumači sile koje pokreću savremeno društvo, kroz snažan pokret i muziku slavnog Izraelca Hofeša Šehtera. “Milion glasova” u koreografiji Metjua Ninena je komad inspirisan opusom Pegi Li. Njena muzika je svojevrsan odgovor na političke prilike njenog vremena, koji podseća da i tokom teških perioda, život vredi uživanja. “Pucanje” mlade koreografkinje Mikaele Tejlor je izuzetno delo koje slavi pokret.
1. oktobar, 20h| Srpsko narodno pozorište
Kompanija Akrama Kana, London
„Nadmudrivanje đavola“ je delo inspirisano fragmentima 12 slomljenih glinenih ploča koje zajedno čine jedno od najstarijih velikih književnih dela, drevni sumerski Ep o Gilgamešu. Novi komad Akrama Kana otelotvoruje nasilno poglavlje u životu mladog Gilgameša, koga se Gilgameš priseća i tumači u poznim godinama, pred smrt. Kritičar francuskog lista Le Croix kaže: “ovo je majstorsko delo, predstava izuzetne dubine čiji snažni eho odzvanja savremenošću. Između meteža i magije, na publiku se moćno prenose pouke. Izvrsan pripovedač, vođa – kroz proces zahtevnog rituala, Kan naz poziva da izazovemo razornog đavola, skrivenog u najmračnijim delovima našeg bića!”
7. oktobar, 20h|Opera Madlenianum
Grupa senjor Serana, Barselona
Banane. Svima na dohvat ruke, nedužne, slatke, živahne, jeftine… Daleke 1890. godine niko na Zapadu nije video, a još manje pojeo bananu. 1920. godine, banana već zauzima kraljevsku poziciju u prodavnicama. Industrija banana i njeni pioniri, savršen su primer savremenog kapitalističkog sistema i načina na koji on funkcioniše. Istorija kapitalizma i banana je prikazana u komadu “Kraljevstvo” onako kako je niko ranije nije predstavio… Grupa gospodina Serana je trupa iz Barselone, koja je već imala prilike da oduševi beogradsku publiku. Svojim čudnim izborom tema i kreacijom koja ujedinjuje performans, tekst, video i zvuk, oni su apsolutno osveženje na pozorišnoj sceni, dok ih španski El Pais naziva “majstorima simulacije nad simulacijom”
12. oktobar, 20h|Jugoslovensko dramsko pozorište
TanzMainz, Majnc
Iako Šaron Ejal kaže da je “Lanac duše” komad o ljubavi i čežnji, ne treba očekivati previše romantike. Umesto toga, pokreti su životinjski i sirovi, a uzavrela grupa se kreće u vrhunskoj disciplini i ritmičkom jedinstvu. Što duže traje sklad, sve više vremena moramo da uložimo u traženje razlika među igračima, te njihovih stvarnih namera. Iz istih stvari se vidi koliko smo drugačiji. U kontrastu između grupe i pojedinca, Ejalova pokazuje svoju naklonost prema apsolutnoj jedinstvenosti svakog pojedinca. Iako TanzMainz prvi put gostuje u Beogradu, festivalska publika dobro poznaje opus Šaron Ejal, koja je jedna od laureata Nagrade Jovan Ćirilov.
PHOTO: Beogradski festival igre/Jean Louis Fernandez
