Septembar je mesec savremenog pozorišta i cirkusa: prisustvovaćemo brojnim predstavama, debatama, radionicama i susretima u okviru festivala BITEF i Cirkoblakana, ali i u okviru projekta Circus (must) SEE, posvećenog razvoju savremenog cirkusa u Jugoistočnoj Evropi.
„Sve ove manifestacije priređuju se, između ostalih, i uz pordršku Francuskog instituta u Srbiji i našeg regionalnog programa Teatroskop, a u njima će učestvovati mnogi francuski pozorišni i cirkuski umetnici, reditelji, esejisti, kritičari“, istakla je Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.
Na programu ovih udruženih manifestacija, 17. septembra od 13 do 15 sati, u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihailova 31), u okviru ciklusa razgovora i predavanja o savremenom cirkusu, biće održan prvi okrugli sto na temu: Ukrštanje savremenog cirkusa i pozorišta – nove težnje i estetike u oblasti scenskih umetnosti. Ovaj događaj okupiće stručnjake iz Francuske i Srbije, predstavnike institucija i lokalnih organizacija, studente fakulteta dramskih i primenjenih umetnosti, a biće otvoren i za sve zainteresovane. Odvijaće se na francuskom i engleskom jeziku, uz simultani prevod.
Na skupu će govoriti: Rozita Buaso, kritičarka umetnosti i novinarka francuskog lista Le Monde, Filip Ken, francuski pozorišni reditelj koji gostuje na ovogodišnjem BITEF-u sa predstavom Farm fatal, Vanesa Silvi predstavnica Francuskog instituta u Parizu, stručnjakinja za savremeni cirkus, Milan Manić, cirkuski umetnik, selektor festivala Cirkobalkana u Srbiji i osnivač Cirkusfere, koja je i ko-organizator ovog okruglog stola. Razgovor će moderirati Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji.
Na ovom prvom od okruglih stolova koji će biti organizovani u okviru ciklusa Kakav je to cirkus? – razgovori i predavanja o savremenom cirkusu biće reči o interdisciplinarnosti savremenog pozorišta koje sve češće pribegava govoru tela, vizuelnim i fizičkim metaforama, a sa druge strane o cirkuskoj umetnosti koja sve više poprima dramske dimenzije. Kakav efekat na umetnike i publiku imaju ova ukrštanja? Kako unaprediti ovu interdisciplinarnost u regionu Jugoistočne Evrope, gde cirkus i pozorište imaju veoma različite statuse? Okrugli sto biće prilika da se potraže odgovori na ova pitanja, kao i da se razmotre perspektive razvoja i preispitaju ustaljene klasifikacije žanrova.
Predviđeno je da se učesnicma na početku obrati predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao i gospodin Stanislas Pjere, savetnik za saradnju i kulturu u ambasadi Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji.
Teatroskop – program koji su pre deset godina pokrenuli francusko Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova, Ministarstvo kulture Francuske i Francuski institut – sa ciljem da se pojača saradnja između Francuske i Jugoistočne Evrope na polju izvođačkih umetnosti u njihovim najsavremenijim i najsmelijim oblicima, podržava strukturisanje profesionalnih mreža umetnika, podstičući zajedničke projekte, profesionalne susrete i saradnju regionalnih aktera sa francuskom scenom.
Cirkusferа je ključna organizacija u Srbiji za rаzvoj sаvremenog cirkusа, umetničke аnimаcije, sаvremenog i uličnog teаtrа. Okuplja multidisciplinarne umetnike koji su se svojim nesebičnim zalaganjem posvetili afirmaciji ove umetnosti u Srbiji, a sa udruženjem Cirkorama iz Zagreba već 9 godina uspešno organizuje međunarodni festival savremenog cirkusa Cirkobalkana.
Rozita Buaso je novinarka, kritičarka umetnosti specijalizovana za ples i savremeni cirkus, autorka brojnih izložbi, filmova i eseja o scenskoj umetnosti. Piše za francuske listove Le Monde i Telerama.
2006. godine objavila je delo Panorama savremenog plesa, u kome izlaže, u obliku kratkih prezentacija, svoj izbor najuticajnijih i najznačajnijih koreografija izvedenih u proteklih 30 godina. 2010. objavila je drugu panoramu, ovoga puta posvećenu klasičnom i neoklasičnom plesu. Koautorka je (sa Kristofom Rejno de Lažom) dela Le cirque contemporain : art du spectacle (Savremeni cirkus : umetnost spektakla)
Rozita Buaso je takođe autorka četiri monografije o koreografima: Režin Šopino, Filip Dekufle, duo Montavlo-Ervije i Sidi Labri Šerkaui.
Filip Ken, rođen 1970. godine, stekao je obrazovanje iz oblasti vizuelnih umetnosti. Deset godina dizajnirao je scenografije za pozorište, operu i izložbe. Godine 2003. osnovao je kompaniju Vivarijum studio kao laboratoriju za pozorišne inovacije i saradnju između slikara, glumaca, plesača i muzičara. Kao što je to radio kao dete sakupljajući insekte, on i sada radi i pod svojim mikroskopom izučava male zajednice. Scenografija se koristi kao ekosistem u koji on uranja svoje glumce. Njegove predstave izvode se na redovnim turnejama širom sveta.
Pored rada u pozorištu, Ken stvara performanse i intervencije u javnim prostorima ili u prirodi, i izlaže svoje instalacije u okviru izložbi.
Od 2014. do 2020. bio je jedan od direktora u Nanter-Amandije, nacionalnom dramskom centru.
Filip Ken je bio umetnički direktor nagrađenog francuskog paviljona na Praškom kvadrijenalu 2019. godine.
Godine 2020. napravio je scensku verziju simfonije Gustava Malera Pesma o zemlji na Viner festvohenu (Austrija), kao i scenografiju za novo ostvarenje koreografkinje Meg Stjuart 2021. godine.
