Premijera predstave “Kamen” prema drami nemačkog pisca Marijusa fon Majenburga, u režiji Patrika Lazića, biće izvedena u subotu, 11. decembra, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta, najavljeno je danas na susretu sa medijima.
Novi projekat BDP-a predstavlja koprodukciju sa Zagrebačkim kazalištem mladih (ZKM), što je postala uobičajena praksa pri realizaciji predstava sa repertoara ovog teatra u protekloj sezoni, putem saradnje sa raznim regionalnim pozorištima (Slovenija, Crna Gora, Hrvatska).
Glumačka ekipa je srpsko-hrvatska: Mirjana Karanović, Nataša Marković, Iva Ilinčić, Doris Šarić Kukuljica, Mia Melcer i Dado Ćosić.
Novi član BDP-a Mirjana Karanović, nakon uspešne uloge u predstavi “Čitač” prema romanu Bernharda Šlinka, donekle se nalazi u sličnoj temi koja se tiče nacizma i tog perioda, ideologije.
“Veoma je teška i kompleksna drama nemačkog autora, koja stavlja celu našu ekipu na veoma težak zadatak. I dalje nisam sigurna kako ću svoju ulogu izneti u narednih par dana do premijere, zato imam veliku tremu, i zbog toga sam malo maskirana”, ukazala je Mirjana Karanović na svoj izgled pri čemu nosi naočare i kapu.
“Sve što radim u karijeri, želim da bude fenomenalno i genijalno. Kada nisam sigurna da će biti tako, onda me hvata strah i trema, kao sada. Verujem da će sve na kraju biti dobro, ali eto jače je od mene da sam trenutno nesigurna, dok ne izađemo sa premijerom”, zaključila je Karanović.
Njena hrvatska koleginica Doris Šaljić Kukuljica uzvratila je rečima: “Tvoj talent je veći od tvog straha”, na veliko odobravanje prisutnih.
Šaljić Kukuljica je uporedila proces rada u Zagrebu i Beogradu, koliko se razlikuju produkcije predstava tamo i ovde, i primetila da i nema puno razlike, jer su svuda veliki zahtevi u radu, da bi komadi bili što uspešniji.
Ona je navela da su probe počele u Zagrebu, gde su uhvatili grubo luk predstave, a onda se intenzivnije sada spremaju u Beogradu za premijeru u subotu.
Mia Melcer je izjavila da bi volela da “Kamen” zaista dugo traje na repertoaru oba pozorišta – BDP i ZKM, jer obično se danas koprodukcije brzo ugase i nemaju zapaženiji život na pozornici.
Melcer je primetila da je gotovo svaka predstava iz Hrvatske dočekana u Srbiji sa nekom novom energijom i euforijom, i nada se da će tako biti i sada.
Glumica Nataša Marković istakla je da joj je posebno drago što je deo ekipe prve velike koprodukcije između Beograda i Zagreba u poslednjih 30 godina, od kada se raspala bivša Jugoslavija.
“Gluma je svuda gluma, kao što je pozorište uvek pozorište, gde god da radimo. Samim tim partnerske oči su svuda uvek partnerske oči na sceni, a drago mi je da smo ovde upoznali nove kolege koji su nam postali prijatelji”, naglasila je Markoivić.
Jedna od najzaposlenijih glumica u BDP-u Iva Ilinčić takođe je nahvalila svoje hrvatske kolege, a ceo proces rada na “Kamenu” je doživela kao posebnu avanturu, jer je mesec dana boravila u Zagrebu.
Drago joj je da deli pozornicu sa nekim glumcima koje je pratila kao mala, pre svega Doris Šarić Kukuljic, i podvukla da ih je reditelj Patrik Lazić uspešno vodio i tačno se znalo šta traži i očekuje od svakog glumca.
Ilinčić je upravo sa ovim rediteljem radila predstavu “Fine mrtve đevojke” u BDP-u, a u svom matičnom pozorištu za kratko vreme ove godine igrala je u komadima – “Kišne kapi na vrelom kamenju”, “Living Room” i “U raljama života”.
Reditelj Patrik Lazić, koji je rođen u Puli, a živi i stvara u Beogradu, oseća se veoma zadovoljno što se realizuje koprodukcija između glavnih gradova Hrvatske i Srbije, jer je on pripadnik oba naroda.
Lazić je rekao da ovaj komad prati dešavanja u jednoj kući na teritoriji Istočne Nemačke, kroz tri velika sistema – nacizam, socijalizam i na kraju demokratija, koji su donosili neke svoje varijante istine.
U tom razvoju, istine su se menjale, gde je postalo moguće da fašizam postane anti-fašizam.
Dramaturg predstave Katarina Pejović je približila komad “Kamen” kao savremenu dramu u vidu preispitivanja malog čoveka u velikoj istoriji.
Radnja prepliće pet različitih epoha, od 1935. do 1993. godine, gde se oslikavaju turbulencije kroz nacizam, egzodus, Drugi svetski rat i tri godine veoma značajne za Nemačku (1945, 1953, 1978).
Moto nove predstave sadrži misao poljskog filozofa Zigmunta Baumana, koji je rekao da “čovek suštinski u životu bira između sigurnosti i istine”.
Nemački dramski pisac Marijus fon Majenburg (49) jedan je od značajnijih predstavnika novije generacije pozorišnih autora, donekle predstavnik pravca “brutalizma”, kakvi su bili engleski pisci Sara Kejn i Mark Rejvenhil.
Majenburga i njegovu generaciju nemačkih dramatičara nazivaju “brigadom vatre i besa” aludirajući na naslov komada “Vatreno lice”, koji ga je proslavio, a ta drama je igrana u Beogradu pre 20 godina u režiji Stevana Bodrože.
Takođe, i komad “Paraziti” od Mejerburga je igran kod nas, i to baš na sceni BDP-a (2016).
Autorsku ekipu čine još scenograf Vesna Popović, kostimograf Marta Žegura i autor video radova Jelena Tvrdišić.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
