Novi Sad je, uz program inspirisan prvim počasnim građaninom tog grada, Nikolom Teslom, zakoračio u godinu kada je i zvanično Evropska prestonica kulture, a centar evropskog kulturnog života u narednih 365 dana biće upravo u Srbiji i Srpskoj Atini.
Novosađani i njihovi gosti sinoć su, u okviru Dočeka, osvetlili svoj grad, simbolično spojili dve obale Dunava i zajedno sa umetnicima doprineli kreiranju jedinstvenog audio-vizuelnog i svetlosnog sveta stvorenog u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, baroknom dragulju grada, obnovljenom nakon tri veka. Predstavu „Tesla izumetnik”, reditelja Nebojše Bradića, izvedenu na jednom kraju mosta Duga i svojevrsnu Teslinu svetlosnu galeriju u Podgrađu, povezali su upravo sugrađani, turisti, umetnici i performeri, povorkom koja je simbolički predstavila krilaticu projekta Evropske prestonice kulture koja glasi „Za nove mostove”.
Doček 2022. u Evropskoj prestonici kulture: www.youtube.com/watch?v=dkMcH0uiYrs
Otvaranje Tesline svetlosne galerije, umetničkog i produkcijskog poduhvata, kao i performans „Svetlost”, bilo je jedinstvena igra svetlosti, pokreta i zvukova kroz različite audio-vizuelne tehnologije osvetljenja, uključujući 3D projekcije, što je ostvareno kroz povezivanje evropskih, regionalnih i domaćih, renomiranih i mladih umetnika – dr Alberto Novelo, Ivan Marušić Klif, dr Petko Tančev, dr Milica Stojšić, koreografkinja Staša Kukić, kompozitor Miroslav Novakov, studenti Scenskog dizajna, kao i Nipplepeople, Đorđe Miljenović, Noise Destruction, Kanda Kodža i Nebojša, Elektro Guzzi, DJ Dark Angel.
Teslina svetlosna galerija traje još danas
Dr Alberto Novelo i Ivan Marušić Klif, prvog dana 2022. godine udružuju svoje umetničke snage, tačno u 17 časova, kada će Petrovaradinska tvrđava postati platno na kojem će slikati svetlosnim snopovima i laserima, formirajući nesvakidašnju digitalnu projekciju za publiku koja će moći da uživa u pogledu sa Keja, kod Spomenika žrtvama racije. Njihov umetnički rad uključiće i publiku, koja će, na kraju njihovog performansa, imati kontrolu nad laserima kako bi direktno doživela crtanje svetlom na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Podgrađe Petrovaradinske tvrđave i večeras će biti mesto posebnog audio-vizuelnog događaja, pa ćemo tako na bini kod Beogradske kapije, u 21 čas, uploviti u upečatljivu kombinaciju muzičkih žanrova, koju nam donosi Minilinija, sjajna sinergija članova poznatih beogradskih bendova, dok će u 23 sata scenu preuzeti austrijski elektro duo Kruder i Dorfmajster.
„Nastup na posebnim lokacijama je oduvek bio deo K&D koncepta. Poslednjih godina smo pažljivo birali mesta na kojima sviramo – izvanredna mesta u kombinaciji sa dobrom muzikom – to je savršeno. To takođe produbljuje iskustvo za publiku i jednostavno se osećate drugačije nastupajući na istorijskom mestu. Sjajno je započeti novu godinu sa odabranim K&D zvukovima u novoj Evropskoj prestonici kulture”, kaže austrijski duo pred večerašnji nastup, koji stižu u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom.
Ulaz je i večeras slobodan, a za posetioce će u Podgrađu biti obezbeđeni punktovi sa pićem i hranom novosadskih ugostitelja, kao i mobilni toaleti. Partner Tesline svetlosne galerije je kompanija NIS.
Podsećamo, saobraćaj na mostu Duga i na delu Bulevara Mihajla Pupina, biće normalizovan danas, posle 17 časova, dok će privremena zabrana saobraćaja u Podgrađu biti na snazi do sutra, 2. januara u 20 časova, nakon čega se saobraćaj vraća u normalu.
Svečano otvaranje Evropske prestonice kulture 13. januara
Zvaničan početak godine titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu biće 13. januara, za kada je zakazano svečano otvaranje „Zenituem :: 2022”, u režiji slovenačkog avangardnog umetnika Dragana Živadinova i to na glavnom gradskom bulevaru, kod Banovine, kao i nesvakidašnja izložba „Vreme i vaseljena”, umetnika dr Dušana Jovovića i dr Aleksandra Petrovića u Studiju M i koncerti evropskih, regionalnih i domaćih umetnika na više od 40 lokacija širom grada. Programi u okviru Dočeka planirani su i 12. kao i 14. i 15. januara.
Više informacija o Dočeku možete pronaći na sajtu docekns.rs
Foto: M. Pudić i V. Veličković