Promocija knjige „Čitanje Nizamija Gandžavija“ održana je večeras u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda u organizaciji Međunarodne organizacije turkijskih kultura „Turksoj“ i Ambasade Azerbejdžana u Beogradu, a povodom obeležavanja 880 godina od rođenja ovog azerbejdžanskog pesnika.
Ambasador Republike Azerbejdžan u Srbiji Kamil Hasijev istakao je da je Gandžavijevo delo, koje obiluje mnogim univerzalnim temama, imalo veliki uticaj na pesništvo i da se zbog toga ovaj pesnik slavi ne samo u Azerbejdžanu, već i na svetskom nivou.
„Gandžavi predstavlja esenciju svetske književnosti i filozofije, postao je spiritualno blago… Srž njegovog dela jeste čovek i ljudskost i njegova sveta misija da svaki deo svog opusa posveti svom narodu. To će zauvek voditi čoveka na večnom putovanju otkrivanja njegove svrhe“, istakao je Hasijev.
„Njegove pesme pravi su prikaz umetnosti poezije i imale su ogroman uticaj na evoluciju azerbejdžanske i svetske književnosti, ali i umetnosti, poput minijatura, slikarstva, muzike, baleta, filmova, pozorišta“, naveo je generalni sekretar „Turksoja“ Dusen Kaseinov.
Kaseinov navodi i da je prvi komemorativni događaj posvećen Gandžaviju, izvan granica Azerbejdžana, održan upravo u sedištu „Turksoja“ u Ankari, nakon čega je „Turksoj“, u Turskoj i izvan nje, upriličio mnoge koncerte, izložbe i konferencije posvećene Gandžaviju.
Generalni sekretar dodaje da knjiga koju „Turksoj“ i Ambasada Azerbejdžana promovišu sadrži ne samo Gandžavijevu poeziju, već i slike koje su naslikali turkijski umetnici koje je upravo Gandžavi inspirisao.
Ovim povodom upriličen je i koncert u izvođenju kontratenora Ilhama Nazarova i muzičara na taru Sahiba Pašazadea iz Azerbejdžana, pijanistkinje Amine Maškejeve i violiniste Jerasila Kamita iz Kazahstana i soprana Jasmine Trumbetaš Petrović.
Repertoar koncerta činile su numere „Sensiz“ i „Sevgili Canan“, pisane po Gandžavijevoj poeziji, „Chahargah Rhapsody“, „Arzu“, kao i „Vals“ i „Aišin ples“ iz baleta „Sedam lepota“ i azerbejdžanska narodna pesma „Sari Gelin“.
Svečanosti su prisustvovali i asistent ministra kulture Turske Ahmet Misbah Demirdžan i asistent ministra kulture i informisanja Srbije Stanko Blagojević.
Nizami Gandžavi bio je persijski pesnik iz 12. veka.
Smatra se najvećim pesnikom romantične epike u persijskoj književnosti, u koju je doneo kolokvijalni i realistični stil.
Pored toga, smatra se i filozofom i gnostikom koji je ovladao različitim poljima islamske misli i često je oslovljavan počasnom titulom „hakim Nizami“.
Gandžavijeva zaostavština veoma je cenjena i zajednička za Avganistan, Azerbejdžan, Iran, Kurdistan i Tadžikistan.
Najpoznatije su njegovih pet knjiga na persijskom jeziku („Pentada“): „Riznica tajni“ („Mahzan al-Asrar“), „Husro i Širin“, „Lejla i Medžnun“, „Knjiga o Aleksandru“ („Iskender-name“) i „Sedam lepih tela“ („Haft pejkar“).
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
