Branko Miljković, pesnik za kojim su ostali neizbrisiv trag u srpskoj poeziji i zagonetna smrt, objavio je zbirke „Uzalud je budim“, „Smrću protiv smrti“ (sa Blažom Šćepanovićem), „Vatra i ništa“ (Oktobarska nagrada), „Poreklo nade“ i „Krv koja svetli“, ali je mnogo pesama ostalo i van tih zbirki.
Stvarajući od reči i stihova simbole koji dobijaju svoju stvarnost, naseljavajući svet tim realizovanim slikama, Miljković je uzdigao hermetičnu poeziju do bitnog elementa koji ispunjava naše živote. A to je moguće samo pomoću plamtećih reči, goruće tradicije i saživljavanja sa ništavilom.
„Pesma nije život, niti pesnikov život, ona je paralelna životu […] Ona samu sebe stvara, preuređuje se iznutra, svojim vlastitim krvotokom se hrani, sprečava da išta u nju uđe i oduzme joj dah. Zaštićena je od korozije vremena. Spolja je fosil, iznutra živi organizam. Ničemu ne može da služi, jer sve njoj služi“, rekao je Miljković.
U ovom izdanju zbirke „Vatra i ništa“, tvrdog poveza, koju je priredio Zoran Penevski, nalaze se pesme posvećene onima koje volimo („Uzalud je budim“), slavnim pesnicima (Laza Kostić, Dis, Momčilo Nastasijević), soneti, elegije, pohvale…,
„Vatra i ništa“ Branka Miljkovića u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
