Istoričar Čedomir Antić rekao je sinoć, predstavljajući svoju memoarsku knjigu „O revolucionarima, kriminalcima i drugim namernim prolaznicima“, da je u njoj pokušao da napiše priču o svojoj političkoj generaciji.
„Hteo sam bez srdžbe da prikažem jedno vreme sa kojim smo se svi mi na neki način obračunavali proteklih 20 godina“, rekao je Antić na promociji u beogradskoj knjižari „Delfi“ izdavačke kuće Laguna.
Knjiga na 459 strana obuhvata razdoblje od studentskih protesta 1996. godine, u čijem se vođstvu nalazio i Antić, do donošenja novog ustava Srbije 2006. godine.
„Tešio sam se da je to put da pustim tu prošlost da živi svoj život i da jednog dana počnem da pišem istoriju Republike Srbije i da budem decentiran od tog vremena. Da bi se to postiglo bilo je potrebno da se ta priča ispriča sa stajališta učesnika i svedoka“, rekao je Antić.
Kada je Antićeva generacija stupala na politicku scenu bilo se postavilo pitanje „ko smo mi i šta hoćemo?“, na šta je pre 100 godina bilo relativno lako odgovoriti jer „nije bilo mnogo zabune, bilo je potrebno prepoznati kojim jezikom govoriš“, primetio je pisac.
Vanredni profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, između ostalog, autor „Istorije Republike Srpske“ i udžbenika „Istorija 7“ za osnovnu školu ocenio je da su „devedesete kraj velikog nacionalnog nastojanja i njegov potpuni kolaps“, te konstatuje da ima više tumačenja zašto se to dogodilo.
„Svakako da su to bili veliki ciljevi za jedan mali narod i ekonomski slabo društvo. Godina 1996. je jedan potpuni početak – više niko ne veruje da će Srbija biti najjača na Balkanu, da će se Jugoslavija obnoviti, niko ne vidi budućnost u Evropskoj uniji“, podsetio je Antić.
Dok je knjiga štampana na ćirilici, početno poglavlje „Jednina od „oci“ je na latiničnom pismu, a Antić kaže da je iz džentlmenskih razloga odlučio da piše na pismu svog dede Tarcizija, sa kojim je u detinjstvu bio neistomišljenik, a koji je na njega ključno uticao i koji je takođe iz džentlmenskih razloga u Srbiji pisao ćirilicom.
Govoreći na promociji pisac Vladimir Kecmanović je ukazao da se Antićeva knjiga pojavljuje u pravom trenutku kada je „generacija koja je svedočila u punoj snazi, a nadolaze generacije zrelih ljudi koji o tome ne znaju dovoljno“.
„Problem je što su sve političke opcije zarobljene u devedesetima i pokušavaju da preslikaju situaciju. Svet se promenio i situacija nije ista. Ova knjiga može da posluži kao poređenje, da se vidi šta se promenilo i u kom smislu treba posmatrati stvari na drugi način“, istakao je Kecmanović.
Advokat i član rep sastava Beogradski sindikat Feđa Dimović je rekao da su istorijske knjige vrlo često teške i suvoparne, dok je Antić „uspeo da nam to približi sa nekim crticama i anegdotama iz ličnog života“.
„Meni je knjiga pomogla da neke svoje nedoumice sredim. Svi koji se bavimo društvenim radom ili smo angažovani politički, komentarišemo društvo, imamo nedoumicu da li se treba stranački angažovati. Čedina knjiga mi kaže da sam doneo dobru odluku što to nisam uradio“, rekao je Dimović.
Urednica knjige Dubravka Dragović Šehović istakla je da je Antić uspeo da „na pravi način sagleda istorijske događaje… uz jednu finu duhovitost“.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
