Predstava „Velika drama“, po tekstu i u režiji Siniše Kovačevića, obeležila je 22. februara na Velikoj sceni značajan jubilej – dve decenije od premijere.
Bilo je to 256. izvođenje od datuma prvog igranja 2002. godine ovog poetsko-realističnog komada u kojem Kovačević i veliki glumački ansambl (35 uloga, dvadesetak statista) kroz potresnu sagu o našoj novijoj prošlosti, od sredine do kraja 20. veka, preispituju kako istorijski događaji utiču na pojedinca, na koji način ideologija i politika tragično određuju ljudske sudbine.
I, naravno, bilo je to još jedno veče za pamćenje. Slično kao i na svim prethodnim izvođenjima. Puna sala (ovoga puta u skladu sa epidemiološkom situacijom), aplauzi na otvorenoj sceni, ovacije na kraju predstave, uzvici „bravo“ sa svih strana… Od partera, do treće galerije! Publika na nogama, u transu. Klanja se glumcima, glumci se klanjaju publici. Impresivna slika koja se ne viđa baš tako često u našim pozorištima…
Posle nekoliko biseva, na scenu je izašla direktorka Drame Molina Udovički Fotez koja je uputila reči zahvalnosti publici i glumcima koji „punih dvadeset godina, odano, punom nogom, kako bi oni rekli, i punim srcem igraju ovu predstavu“.
„Takođe, u ime Narodnog pozorišta, želim da zahvalim i celom umetničkom timu predstave, kao i kolegama iz sektora Tehnike. Iza scene se nalazi njih tridesesetoro, koji već dvadeset godina, verno opslužuju ovu predstavu. Spletom nekih okolnosti, pre dve decenije sam došla u Narodno pozorište kao dramaturg i prva proba koju sam pogledala, bila je generalna proba Velike drame. Odmah smo svi znali da je reč o fantastičnoj predstavi i da će biti značajna za pozorište, ali ne znam da li je iko sanjao da će postati ovakav fenomen i da će biti posebna, u dugoj istoriji Narodnog pozorišta. Jer, igrati tekst domaćeg pisca, u njegovoj režiji, koji ovoliko opstaje, a da nije komedija, zaista je fenomen za sve nas. Hvala vam mnogo draga publiko. Znamo da među vama ima mnogo onih koji su više puta dolazili da je gledaju i ta vaša ljubav i poštovanje prema ovoj predstavi je ono što nam daje krila. Ali, najviše bi trebalo da zahvalimo tvorcu ove predstave, piscu i reditelju Siniši Kovačeviću“, kazala je Molina Udovički Fotez.
Nakon toga, na sceni se pojavio i gospodin Kovačević, koga je publika pozdravila frenetičnim aplauzom.
Uloge su ostvarili Vuk Kostić (Milorad Vučić), Ljiljana Blagojević (Vidosava Vučić), Tanasije Uzunović (Zarija Vučić) Boško Puletić (Milorad Vučić), Ognjanka Ognjanović (Tijana), Rada Đuričin (Zorka Vučić), Bojana Stefanović (Marija Helga Hofman), Nemanja Stamatović (Savo Vukotić – Cicko), Hadži Nenad Maričić (Batrić Vučić), Stefan Buzurović (Stevan Vučić), Vjera Mujović (Darinka), Branislav Tomašević (Danilo Vučić), Dimitrije Ilić (Pop Stojan), Predrag Miletić (Novak Sekulović), Bogdan Bogdanović (Đorđija Labović), Zoran Ćosić (Svetozar Jankulov), Ivan Zablaćanski (Momir Vučić), Vaja Dujović (Zorka Vučić), Kalina Kovačević (Jelistina Vučić), Anđelija Filipović (Branka Vučić), Gavrilo Ivanković (Zarija Vučić), Jelena Puzić (Vjera), Milena Đorđević (Janica), Sofija Uzunović (Tijana), Aleksandra Nikolić (Krstina Vučić), Predrag Miletić (Ranko Mijović), Uroš Urošević (Optuženi Miloš), Branislava Zorić Vasović (Marija Helga Hofman), Vladan Gajović (Branko Lazović), Nataša Lasica (Žena Ranka Mijovića), Andrija Jovanović (Sin Ranka Mijovića), Borko Sarić (Dutina), Iva Ignjatović (Olga), Borivoje Andrijević (Aleksandar) i Dejana Gajdaš (Pionirka).
Tokom 20 godina, predstava je imala veliki broj planiranih i neplaniranih alternacija. Mnogi su odlazili i vraćali se u nju iz najrazličitijih razloga, često najsrećnijeg porodičnog (za dvadeset godina rođeno je više od trideset beba), a ponekad je odsustvovanje bilo uslovljeno zdravstvenim problemima.
Predstava je iznedrila plejadu mladih glumaca – Vuka Kostića, Hadži Nenada Maričića, Branislava Tomaševića, Sonju Kolačarić, Bojanu Stefanović, Ljubomira Bandovića, Sinišu Ubovića, Igora Ilića, Ivanu Šćepanović, Jelenu Helc Vesković, Vjeru Mujović, Anastasiju Mandić, Milenu Sijerković Đorđević, Senu Đorović, Borka Sarića, Kalinu Kovačević, Uroša Uroševića…
Sa druge strane, u „Velikoj drami“ su igrali i igraju iskusni glumci poput Tanasija Uzunovića, Ljiljane Blagojević, Ognjanke Ognjanović, Rade Đuričin, Gorjane Janjić, Ljubivoja Tadića, Anđelke Milivojević, Dušanke Stojanović Glid, Lepomira Ivkovića, Branka Jerinića, Dobrile Ćirković, Aleksandre Nikolić, Predraga Miletića, Ljiljane Gazdić, Boška Puletića, Dimitrija Ilića…
Nažalost, u međuvremenu, preminulo je petoro glumaca iz podele – Ružica Sokić (Tijana), Miodrag Mrgud Radovanović (Milorad Vučić stariji), Srboljub Milin (Pop Stojan), Andreja Maričić (Đorđija Labović) i Radovan Miljanić (Savo Vukotić – Cicko).
Predstavom je 1. juna 2002. godine otvoreno 47. Sterijino pozorje.
„Velika drama” je doživela ogroman uspeh ne samo kod publike, već i kod kritike. Tri značajna priznanja, dva glumačka ( Vuk Kostić – Sterijina nagrada za glumu, Ljiljana Blagojević – Nagrada Narodnog pozorišta) i jedno Siniši Kovačeviću za tekst (Nagrada „Dragiša Kašiković“), potvrđuju izuzetan umetnički domet ovog velikog i ozbiljnog scenskog dela.
U svim istraživanjima o najgledanijim pozorišnim naslovima, interesovanje za „Veliku dramu“ i dalje ne jenjava – uvek je visoko kotirana na listi, a na raznim internet forumima, prema mišljenju publike, i danas je jedna od najomiljenijih predstava.
Scenograf je Geroslav Zarić, kostimograf Marina Vukasović Medenica, a kompozitor Ksenija Zečević (1956-2006).
U prethodnih dvadeset godina, komad je na matičnoj sceni i gostovanjima videlo više od 160.000 gledalaca.
Ovaj četvoročasovni spektakl, pored beogradske, gledala je i publika na gostovanjima u Trsteniku, Pančevu, Vršcu, Nišu, Lazarevcu, Kragujevcu, Valjevu, Požarevcu, Novom Sadu, Pančevu, Obrenovcu…
Foto: Milan Maričić/ATA Images
