Poznata knjiga „Blistavo i strašno“, autobiografija Bekima Fehmiua, jednog od najvećih glumaca sa ovih prostora, predstavljena je sinoć u knjižari Delfi SKC u Beogradu, kao najnovije izdanje u sklopu obeležavanja 20 godina od prvog objavljivanja.
O prvom delu memoara velikog dramskog umetnika, koji pokrivaju period od detinjstva do odlaska u Beograd, od rođenja 1936. do 1955. godine, govorili su njegova udovica, glumica Branka Petrić, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, književnik i dramaturg Božo Koprivica i novinar Veran Matić.
Putem video-linka specijalni gost bio je njegov sin, glumac Uliks Fehmiu, koji živi u SAD, dok je glumac Milan Marić bio zadužen za čitanje odlomaka iz knjige.
Glumica Branka Petrić je rekla da je učestvovala u nastanku knjige, poznavala svaki delić tih misli, reči, stranica, poglavlja.
„Veliko otkrovenje za mene je bilo kada je počeo da piše, bila sam zaista oduševljena. Znala sam da ima toliko toga da ispriča, tako da sam ga od početka podržavala u nameri“, rekla je Petrić.
Izdavačka kuća „Samizdat B92“ je 2001. objavila prvu knjigu memoara „Blistavo i strašno“ Bekima Fehmiua koja opisuje njegov život do 1955. godine, kada je postao glumac.
Osnivač i direktor te kuće Veran Matić prisetio se da mu je knjiga odmah postala pravi dragulj čim je dobio rukopis na čitanje od velikog glumca, pre više od 20 godina.
Prema njegovim rečima, u pitanju je veoma važna knjiga, koju često čita iznova i u tim novim susretima sa delom, uvek saznaje nešto novo, smatrajući da je njegova vrednost velika, nemerljiva.
„Sve što sam ikada saznao o Albancima, barem 90 posto, bilo je iz ove knjige, njenog drugog dela, kao i kroz razgovore sa Bekimom. Knjiga opisuje njegovu veliku ljubav prema Albancima i Albaniji. I smatram da je učinjena zaista velika nepravda prema njemu kao umetniku, kao glumcu, čoveku, jer tokom karijere nije dobijao ozbiljnije nagrade i priznanja, za vreme Jugoslavije, što mi je neshvatljivo. To je užasavajuća nepravda“, analizirao je Matić.
Matić je otkrio da su oni objavili 13 izdanja prvog romana, što je prodato u 14.000 primeraka, a smatra da bi tako značajna knjiga morala imati tiraž od barem 100.000 ili 200.000 komada.
Glumac Uliks Fehmiu uključio se preko platforme Zoom iz SAD i preko izrazio veliko zadovoljstvo što je knjiga doživela svoje reizdanje, navodeći da mu je veoma krivo što nije mogao da lično prisustvuje promociji autobiografije svog oca, kao što nije uspeo da bude uživo tu ni pre 20 godina.
Foto: M.K./ATA Images
„Prelistavao sam ponovo stranice ove knjige, koja ima toliko kvaliteta, ali posebna dragocenost je ta da svoja osećanja moj otac piše u vidu nevinosti jednog dečaka. Knjiga je pisana kroz životne, dečačke radosti, bez previše sentimenta. To su moje pozitivne misli o knjizi, drago mi je da će je čitati neke nove generacije“, naglasio je Fehmiu.
Uliks je otkrio da je dugo razmišljao da li je neophodno da se knjiga ponovo objavi, i mislio je da Bekim ne bi to želeo, ali da je zaključio da je „važno da knjiga nastavi da živi“.
Dramaturg i književnik Božo Koprivica se prisećao upoznavanja i druženja sa Bekimom i istakao da je uvek imao dara za pripovedanje i da je položio tri osnovna ispita u književnosti, a to su – fantastika, erotika i humor.
Koprivica je izdvojio ulogu Bekima u filmu „Deps“ (1974) Antuna Vrdoljaka kao najbolju u čitavom bogatom opusu, jer je, kako kaže, sjajno dočarao lika sa margine koji je proveo 15 godina u zatvoru.
Takođe je, osim kultnog filma „Skupljači perja“, naveo još dva ostvarenja koje publika mora pogledati, gde je Fehminu briljirao – „Roj“ (1966) Miodraga Miće Popovića i „Uzrok smrti ne pominjati“ (1968) Jovana Živanovića.
Pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat kazala je da je delo „Blistavo i strašno“ doživela kao roman o odrastanju, život o mlečnim godinama, gde se opisuje vreme kada je bio dečarac, onda dečak, zatim momak koji odlazi na audiciju za prijem u Narodno pozorište u Prištini, pre nego će otići na Akademiju za film i pozorište.
Ona je otkrila da njegovo ime i prezime na albanskom jeziku znači – „odličan blagoslov“, i da je toliko bio ponosan na svoje ime, da ni u Holivudu gde je glumio, nije želeo da ga menja, na predlog producenata.
Mandić Rigonat se prisećala da je u više navrata imala prilike da razgovara sa velikim umetnikom.
„Bio je rođeni pripovedač. Imao je literarni dar, osim što je bio glumački gorostas. Družili smo se dok je trajala predstava „Terasa“, uvek smo imali o čemu da razgovaramo. Njegova autobiografija je vrhunska literatura, trebalo bi da se nađe u lektiri, jer ima literarnu i saznajnu vrednost. I ovakvo delo je idealno za ekranizaciju, film ili seriju, ne toliko za pozorište“, rekla je rediteljka.
Navela je da je čitala autobiografije reditelja Ingmara Begmana, Andreja Končalovskog ili glumca Marlona Branda, ali da knjiga Bekima Fehmiua nosi nešto veoma posebno i neviđeno.
Bekim Fehmiu (Sarajevo, 1936 – Beograd, 2010) bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac albanskog porekla. Od 1960. bio je redovan član tada tada ubedljivo najprestižnijeg pozorišta u zemlji – Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ipak, sedam godina kasnije (1967) dao je otkaz, nezadovoljan položajem glumaca u pozorištu i postao slobodan umetnik.
Imao je priliku da sarađuje sa najvećim svetskim imenima filma svog vremena, kao što su Džon Hjuston, Ava Gardner, Olivia de Hevilend, Irena Papas, Dirk Bogart, Robert Šo, Klaudija Kardinale, Marta Keler, Timoti Dalton, Frederik Forest, Šarl Aznavur i mnogi drugi.
Snimio je preko 50 filmova u kojima je imao pretežno glavne uloge.
Foto: M.K./ATA Images
