Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf otvoriće 6. maja film „Perje“ egipatskog reditelja Omara El Zohairija, a do 10. maja na Drvengradu biće prikazano u takmičarskom programu 15 kratkometražnih ostvarenja iz brojnih zemlja uključujući Rusiju, najavio je danas njegov osnivač, proslavljeni reditelj Emir Kusturica.
Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, u prisustvu Maje Gojković čije Ministarstvo kulture i informisanja je pokrovitelj 15. Kustendorfa, Kusturica je rekao da će festivalsko priznanje „Drvo života“ biti dodeljena glumcima Petru Božoviću i Toniju Servilu.
Kusturica je rekao da bi na Mokru Goru „trebalo da dođe“ Servilo, poznat po filmu „Velika lepota“ (2013) Paola Sorentina, a među gostima festivala biće reditelji Omar El Zohairi i Žesika Ženei, producent filma „Povesti o mojoj ženi“ Flaminjo Zadra, dok će reditelj Asgar Farhadi, zauzet snimanjem, održati onlajn radionicu.
Kako je najavljeno, u programskoj celini „Savremene tendencije“ biće prikazani pored „Perja“, Farhadijev dobitnik Gran prija u Kanu „Heroj“ i „Frida“ Ženei, uz „Povest o mojoj ženi“ mađarske rediteljke Ildiko Enjedi, čija se ekipa očekuje na Kustendorfu i „Jedna sekunda“ Kineza Džanga Jimoua.
Slogan festivala je „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, nastao na osnovu replike iz kratkog filma „Šta su to oblaci?“ Pjera Paola Pazolinija, čija će ostvarenja biti prikazana u okviru retrospektivnog programa povodom stogodišnjice rođenja italijanskog reditelja.
Kuriozitet festivala predstavljaće ekskluzivno emitovanje prvog testa Kodakove kolor trake iz 1921. godine.
Primetivši da se za takmičarski program prijavio veliki broj mladih autora i da je stiglo 522 prijave, što je više nego ikada ranije, Kusturica je rekao da je odabrano 13 igranih i dva dokumentarna kratka ostvarenja koja će se takmičiti za festivalske nagrade „Zlatno jaje“, „Srebrno jaje“ i „Broznano jaje“.
Međunarodni žiri činiće reditelji Marijam Abu Ouf iz Egipta i Dušan Milić, publicistkinja filmova Brigita Portije i stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijan.
Kusturica je rekao da se takmiče autori iz Danske, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Nemačke, Rumunije, Francuske, Severne Makedonije, Izraela, Portugala, Velike Britanije, Slovačke i Poljske
„Malo li je u ovom trenutku kada je otkaz kulture jednom čitavom narodu dodeljen? Mi ćemo prikazati filmove svih drugih pa i naroda kome je dat crveni karton. Ne zato što je napravio prekšsaj nego zato što je svetska vlada tako odredila“, istakao je Kusturica.
Kusturica je primetio i da je „Dostojevski postao krivac za stanje stvari“ i da „jedna ogromna kultura doživljava poništavanje“, istakavši da je „Srbija valjda jedina zemlja koja otvara vrata svima“.
„Festival se odvija u vremenu u kome, ne kao fraza već objektivno, ništa nije kao što je bilo“, ocenio je reditelj.
Primetivši da „postoji još uvek holivudska iluzija da je film veći od života“, Kusturica je upozorio da nam već godinama preko rijalitija „u kuću svakodnevno ulaze nepozvani gosti, a mi pristajemo na njihovu prostačku prirodu“.
Kusturica je rekao da je Kustendorf pre 15 godina započet kao umetnički azil i smatra da je njegov festival „jedna do trasa na kojima će se u u budućnosti čuvati format filma kakvog znamo iz idealizovanog perioda kada je bio veći od života“.
„U vreme kad ptice ne umiru pevajući već padaju s neba od 5G mreže, kada bi mogao da nas stigne iz ovih raznih otkrivenih labaratorija i antraks i još veća nevolja, mi se vraćamo plemenitoj ideji, koja je izuzeta iz svih realnih procesa, koja tvrdi još uvek da je film veći od samog života“, naveo je Kusturica.
Prema njegovim rečima, „film je uvek bio utočište koje zaustavlja vreme i daje mogućnost da čovek trancendira i sebi produži život“.
U programu „Novi autori“ biće prikazani debitantski dugometražni filmovi reditelja koji su prethodnih godina učestvovali u takmičarskom programu „Kustendorfa“ – „Posle zime“ Ivana Bakrača, „Murina“ Antoanete Alamat Kusijanović iz Hrvatske i „#dogpoopgirl“ Andreja Huculejaka iz Rumunije.
Prema rečima Kusturice, u muzičkom delu festivala na otvaranju će nastupiti Jovan Maljoković i njegov etno bend, a potom izvođači koji gaje istu vrstu muzike, dok će program dopuniti „Vesele osamdesete“ i džez muzičari.
Foto: Amir Hamzagić/ATA Images
Gojković je ocenila da Kustendorf već 15 godina pruža „čudesnu magiju“ kao poseban festival, jedan od malobrojnih u svetu koji slave autorski film.
„Setimo se, kad je počelo 2008. godine mnogi su imali nevericu da li će festival koji slavi autorski film uspeti da opstane, ali poznavajući Emira nisam imala tu dilemu“, rekla je Gojković.
Prema njenim rečima, za Kustendorf na koji su dolazili ruski reditelj Nikita Mihalkov i književni nobelovac Peter Handke „nije smelo da bude promišljanja da li je potreban Srbiji, regionu i svetu, i da li će opstati“.
Gojković je ocenila da Kustendorf ne gaji instant već pravu kulturu, da „publika shvata kao hodočascće odlazak na festival“, gde mladi autori dobijaju svoju prvu šansu da prikažu šta znaju i umeju razgovarajući sa najvećim imenima naše i svetske kinematografije.
Foto: Amir Hamzagić/ATA Images
