Pitanje sa kojim se često suočavaju mladi bračni parovi, ekološke i etičke svesti, da li u ovakvom svetu rađati i stvarati novi život je i tema duodrame Pluća savremenog britanskog autora Dankana Mekmilana. Opera i teatar Madlenianum u koprodukciji sa agencijom Marador donosi ovog proleća pozorišnoj publici duhovitu i nežnu priču u kojoj će svaki gledalac moći da se prepozna, jer ovaj komad „diše istinom“, istakla je direktorka Drame Ana Radivojević Zdravković. Reditelj i prevodilac drame Ivan Vuković se i sam jednog trenutka našao pred ovakvom dilemom i iz svog emotivnog diskursa na scenu je postavio topli komad u izvedbi sjajnih Suzane Lukić i Gorana Jevtića. Ivan Vuković je u skladu sa komadom izabrao i izvrsnu mladu darovitu ekipu saradnika: Emu Stojković scenografkinju, Ivanu Mladenović kostimografkinju i Miroslava Radulovića kao kompozitora. Komad se premijerno izvodi 11. maja, reprizno 18. maja i 3. juna na Maloj sceni Madlenianuma.
U prenaseljenom svetu, u kome svako nove biće troši dragocene zalihe kiseonika, ostavlja karbonski otisak, ali i svetu u kome taj novi život očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti, da li roditi ili ne, pitanje je sad? Ovo pitanje u komadu postavljaju dvoje urbanih, samosvesnih mladih ljudi koji su pred važnim životnim odlukama, a tumače ih Suzana Lukić i Goran Jevtić, dvoje sjajnih glumaca koji su u punoj raskoši i zrelosti svojih karijera, što su posvedočili kako ogromnim brojem uloga, tako i bitnim nagradama kojima su ovenčani. Njihova izuzetna nesvakidašnja kompatibilnost se naročito oslikava u duhu urbanosti koju svojom harizmom poseduju oboje i u posebnom dikcijskom daru da na izgled svakodnevni, čak ulični, govor učine pravom pozorišnom poezijom.
Dankan Mekmilan je savremeni engleski dramski pisac i reditelj, poznat po dramama: Pluća, Ljudi, mesta i stvari, Svaka divna stvar, ali i brojnim dramatizacijama, poput knjige Džordža Orvela 1984. Pluća su imala svoju praizvedbu u Studio Theatre u Vašingtonu 2011. godine i od tada je bilo 40 produkcija na mnogim scenama sveta. Neke od poznatijih produkcija su svakako berlinska – Šaubine, režija Kejti Mičel, kao i produkcija sa Vest Enda u pozorištu Old Vik, u kojoj su igrali Met Smit i Kler Foj. U našem regionu, Pluća su imala premijeru u Exit teatru u Zagrebu kao i u Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani, čija se gostovanje očekivalo i na 54. Bitef festivalu.
Ivan Vuković, mladi reditelj i profesor režije iz Beograda je imao brojne uspešne režije ne samo u Beogradu, nego i po celoj Srbiji, poznat je i kao operski reditelj. U režiji ovog komada ispooštovao je želju i didaskalije samog pisca da igru postavi na ogoljenoj sceni uz minimalistička sredstva gde će samo svetlo i muzika da sugeriše protok vremena. Povodom ovog komada reditelj je izjavio „Pluća sam prevodio u pokušaju da spasim svoj mali svet. Od velikog smo svi digli ruke, pa je na kraju i on digao ruke od nas. Ali meni je žena trudna i policijski je čas i nestaju dragi ljudi… i ako nekoga voliš nikako ga nemoj grliti… i čija je naša voda… i rat, grmi negde potmulo i sve bliže. A pozorišta su zatvorena. Ne mogu da uhvatim vazduh, nešto želi moja pluća. I onda krenem da prevodim i zamišljam ovu prelepu dramu i bude mi malo lakše. Pobeda! Ali meni će sin živeti u ovom svetu… i slobodni smo da putujemo gde god se ne puca… i hoću li i ja nekom nedostajati… i grlim ljude jako i šapućem ‘moj, moja, oprosti’… i grmi stalno. Vreme je poludelo. Ali pozorišta su otvorena. Pobeda!“
Upravo ovim komadom Opera i teatar Madlenianum želi da publiku podseti da je suština i današnjeg čoveka da voli i da kroz ljubav traje.
Foto: Bojan Marojević
