Kada smo davne 2007. postavljali mjuzikl JADNICI (Les Misérables), prvi mjuzikl na sceni Madlenianuma, nismo ni slutili da će doživeti ovakvu dugovečnost, niti da ćemo doći do 100-tog izvođenja. Mjuzikl koji su sad već videle generacije naše publike u režiji Nebojše Bradića i pod dirigentskom palicom Vesne Šouc, i dalje intrigira. Prva premijera bila je 18. oktobra 2007. godine, sa Zafirom Hadžimanovim u ulozi Žan Valžana. Na zhtev publike i kuturne javnosti ova kultna predstava, koja je postala zaštitni znak Madlenianuma, obnovlja se 2014. godine sa istim autorskim timom, ali sa velikim promenama u podeli uloga. U ulozi Žana Valžana se pojavljuje Nebojša Dugalić, a sa druge strane, neki od glumaca su zamenili uloge, poput Dejana Lutkića koji se sad pojavljuje kao Inspektor Žaver i Srđana Timarova koji je u obnovljenoj predstavi Tenardije, pored njih tu su i vrhunski glumci: Ivan Bosiljčić, Katarina Gojković, Nataša Marković, i pevači Branislava Podrumac, Ljubomir Popović, Zoran Leković. Ansamblu Jadnika su se tokom godina pridružili i: Slaven Došlo kao Marijus, Mina Gligorić kao Kozeta, ali i Fantina i Eponina, Nevena Đoković kao Kozeta, a od ovog meseca imaćemo prilike da gledamo Branislavu Podrumac kao Fantinu…Niko nije ostao ravnodušan na naše male glumce-soliste: Gavroša, malu Kozetu i Eponinu. Kako su naša deca rasla tako su se i smenjivala deca u ovim ulogama.
Odkud tolika popularnost Jadnika, ne samo kod nas nego u svetu? Najdugovečniji mjuzikl sa preko 40.000 izvođenja, koga je videlo preko pedeset miliona posetilaca. Prvi put izveden 1985. godine u Barbikan centru u Lonodnu, a 1987. godine na Brodveju, Les Misérables (od milja zvani Le Miz) su postali hit koji ne silazi sa muzičkih scena sveta. Ovaj mjuzikl osvojio je preko 50 najvažnijih nagrada, među kojima je i Grammy za album pesama sa brodvejskog izvođenja (trostruki platinasti disk). Kruna uspeha ovog mjuzikla predstavlja nagrada TONY 1987. Mjuzikl je preveden na 21 jezik, na sceni Madlenianuma prvi se put predstavio publici u Srbiji i Beogradu. Doživeo je preko 60 filmskih ekranizacija, poslednju 2012. Povodom magije ovog mjuzikla organizujemo predavanje na temu „Proces stvaranja mjuzikla“ uz učešće reditelja, dirigenta i izvođača, u sredu 22. juna na Belle Etage-u.
Nastao po romanu Viktora Igoa Jadnici, koga još zovu i knjiga-spomenik smatra se najpoznatijim romanom 19. stoleća. Roman prati živote nekoliko likova u dvadesetogodišnjem periodu ranog 19. veka, koji uključuje burnu napoleonsku eru i još neizvesnije dekade nakon nje. Središnji lik, neka vrsta ogledala epohe, je Žan Valžan koji u isto vreme beži i učestvuje u istoriji, nastoji da se skloni i iskupi. Igo je u ovom romanu dočarao pravu malu geografiju Pariza, najvećeg evropskog grada 19. veka. Ponudio je i galeriju sporednih junaka od kojih svaki, do poslednjeg prosjaka, gatare ili pariske prostitutke naprosto živi pred očima čitaoca. Priča o posrnuću, bedi, iskupljenju i nadi. U romanu se nazire piščev snažni društveni angažman, a roman počinje da istražuje prirodu dobra i zla, ali da se bavi i politikom, etikom, pravom, pravdom, religijom pa i raspravama o vrstama i prirodi romantične i porodične ljubavi.
Roman Jadnici nastao je na osnovu životopisa stvarne ličnosti – bivšeg kriminalca i poznatog policajca Fransoa Eugena Vidoka, čiji je lik razdvojen na dva glavna lika, ali je na ovoj građi Igo načinio delo koje se još za njegovog života smatralo klasičnim. Zanimljiv je podatak da je o postavci na scenu ovog romana razmišljao i Đakomo Pučini, kompozitor specijalizovan za ljudska osećanja, ali je ipak odustao jer mu nije delovao previše scenično. Srećom Bublil i Šenberg nisu odustali i mi sad možemo da uživamo u nezaboravnim melodijama uživo. „Dok sam čitao Jadnike, čuo sam muziku“, rekao je jedan od autora mjuzikla, Šenberg.
Jedan od najvećih romana francuske i svetske knjiuževnosti, Jadnici Viktora Igoa ne prestaju da interesuju filmske, televizijske i dramske stvaraoce, a od trenutka kada su napisani, 1862. godine svojevrstan su bestseler u celom svetu. Sentimentalna, romantična priča, zaogrnuta u revolucionarne, dramatične, epske i tragične dogadjaje inspirisala je autore na lirsku, ali i dramatičnu muziku koja pleni slušaoce širom sveta. Brojni likovi, izuzetno reljefno ostvareni u romanu, sa kojima se identifikuju brojne generacije svih vremena i društvenih slojeva realizmu su dodali efemernost muzike, čime je mjuzikl dobio odlike svevremenosti i višeznačnosti uz pitku, ali veoma zahtevnu muzičku potku.
Produkcija Madlenianum, u režiji osvedočenog majstora mjuzikla, Nebojše Bradića, ocenjena je od strane onih koji su predstavu videli na našoj sceni, ali i po video zapisu u svetu, kao jedna od najboljih postavki uopšte. „Upravo ponestaje reči natčovečanske hvale za briljantan muzičko-scenski podvig u Madlenianumu, imena „Les Misérables“, kojim se ovogodišnji BEMUS mamuza do rajskih uzvisina, prosipajući galaksije svojih blistavih zvezda po takvom nezaboravnom celovečernjem putu!“, samo je jedna od hvala stručne kritike.
Izazovan za izvođače i autorski tim, privlačan za publiku, mjuzikl Miserables, je pravi muzičko-scenski hit u celom svetu, od svoje prve postavke. Svako izvođenje na sceni Opere i teatra Madlenianum izaziva ushićenje podjednako kod ansambla i kod publike, budeći sve naše potrebe za lepim, humanim, dobrim i poštenim u svetu u trenutku u kome živimo. Dok slušamo i gledamo Jadnike, oživljavamo ceo jedan svet prošlosti sa najplemenitijim porukama budućnosti koje se primaju direktno i prirodno jer zvuče melodično, privlačno i uzbudljivo.
Podržite vaš omiljeni mjuzikl na svakom izvođenju, u ovom mesecu 21. i 28. maja, a na 100-tom izvođenju 23. juna i radujte se životu dok sa scene odjekuju poznate melodije i filozofske misli koje teraju na delanje!
“Ništa je umreti; strašno je ne živeti. Jer gde nema više nade, tu pesma ostaje.”
Viktor Igo
Foto: Vladimir Nešović
