Antička drama “Antigona” prema grčkom piscu Sofoklu u novoj verziji gosta iz Slovenije reditelja Diega De Bree biće premijerno izvedena 28. maja na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta, najavljeno je danas u susretu sa medijima.
Uloge tumače Jana Milosavljević, Dunja Stojanović, Pavle Pekić, Ivana Nikolić, Luka Grbić, Vladan Milić, Mina Nenadović, Stefan Radonjić.
Druženje sa medijima je organizovano na Dunavskom keju kod Sportskog centra 25. maj, uz grčku kuhinju i specijalitete, a reditelj kaže da je istina jedino što ga zanima u životu, te da reatru pristupa ozbiljno baveći se upravo istinom.
„Ovde me je zanimalo gde se Antigona nalazi danas“, izjavio je reditelj de Brea, koji u predstavi potpisuje i scenografiju, kao i dizajn svetla.
„Antigona sama ide protiv sistema a nema nikakvu zaštitu. Kako doći do situacije da iz čoveka izađe pravi čovek, ljudsko biće? Šta je danas – biti čovek? Ta pitanja nas u novoj „Antigoni“ zanimaju“, rekao je slovenački reditelj.
Tragedija „Antigona“ pripada Sofoklovoj trilogiji u kojoj su i „Kralj Edip“ i „Edip na Kolonu“.
Antigona je tragična junakinja koja odlučuje da sahrani tajno svog voljenog rođenog brata Polinika, i saopštava nameru sestri Ismeni. Ali, sahrana je protiv zakona kralja Kreonta, koji se njenim činom uvredi i želi da je kazni na smrt, jer je neposlušna. Tako nastaje sukob između sistema i heroine ostavljene da se sama bori za dostojanstvo svog brata.
„Ovo je ženska drama, iako je više muških likova. Žena je jedini spas ovog sveta. Više ne znamo ništa o etici, moralu, estetici, lepoti, kao da glumimo nešto za naše okruženje i društvo. Ne bi trebalo da više pristajemo na ono na šta nas prisiljavaju“, smatra jedan od najcenjenijih regionalnih pozorišnih reditelja.
Kaže da je “Antigona” tragični sukob zasnovan na konfliktu između države i porodice, vlasti i čoveka, između prava na jednoj i etike i morala na drugoj strani, a da je junakinja Antigona sinonim za slobodu i za ono jedino što želimo ali ipak na skriveni način, kako se opisuje u drami napisanoj 441. godine pre nove ere.
„Ovo nije lepa priča, već žestoka, snažna, posebno zbog činjenice da žena predstavlja svet, sa svojim suzama, snagom, žrtvom, patnjom i svim tim zajedno. Jedna osoba ima hrabrosti da se suprotstavlja svemu. Mi kao da stalno danas ćutimo, ne činimo ništa, dok je nama kao dobro, a 600 kilometara od nas se dešava neka strašna priča“, aludirao je reditelj Diego de Brea na rat Rusije i Ukrajine.
Zaključio je citatom iz drame, u kojem Antigona izgovara: „Ljubav, ne za mržnju, rođena sam ja“.
Dve glumice Jana Milosavljević i Dunja Stojanović igraju Antigonu, ne kao alternacija, već su zaista sve vreme zajedno na sceni.
„Najviše volim antiku i dramu u stihu, na fakultetu su me starogrčke tragedije najviše interesovale. Antigona je za mene jedan od najlepše napisanih ženskih likova ikada“, izjavila je Jana Milosavljević, kojoj se dopada rediteljski koncept da tragičnu junakinju tumače dve glumice.
Dunja Stojanović je bila u početku procesa zbunjena tim rešenjem reditelja o angažovanju dve glumice za isti lik, ali je ubrzo prihvatila taj način.
„Imali smo dublju analizu samog dela sa de Breom, tako da nam je približio Antigonu kao osobu koja ima demone u sebi, svetlu i crnu tačku, bori se sa nekim drugim u sebi, a traga za svetlim stvarima“, rekla je glumica i dodala da se sam proces rada veoma razlikovao od saradnje sa istim režiserom na spomenutoj predstavi „Baal“ (2021).
Vladan Milić smatra da nijedan glumac ne bi trebalo da propusti priliku da igra u tragediji „Antigona“, a slaže se sa kolegama da je bila dragocena analiza drame koju su imali sa de Breom, te da je saradnja na nivou glumac – reditelj bila izvanredna.
Pavle Pekić je istakao da je veoma hrabar repertoarski potez postavka „Antigone“, gde ima i primesa Bertolta Brehta, te napomenuo da je mehanizam tog teksta tako moćan da od 5. veka pre nove ere do danas ne gubi ništa na značaju i aktuelnosti, jer svi problemi i osnovni postulati stoje i dalje u savremenom svetu.
Drama će se igrati prema prevodu Miloša N. Đurića, a međunarodnu ekipu čine dramaturg Kata Đarmati, kostimograf Blagoj Micevski i scenski govor – Radovan Knežević.
