Prva knjiga Zorane Maravić, Ne može Sunce da čeka (Književna radionica Rašić), govori o Martini, njenom detinjstvu, odrastanju, porodici, izazovima ljubavi, iskušenjima koje okruženje svakodnevno stavlja pred nju, ali i pred nas. Kroz devedesetak proznih fragmenata, često poetski intoniranih, plete se priča u kojoj glavna junakinja konstantno propituje sve(t) oko sebe, ne mireći se s takozvanim datostima, koje servira patrijarhat.

Martina je nekad u velikom kontinentalnom gradu, a nekad na moru. U oba ambijenta ona pokušava da osmisli i posloži život tako da u njemu ne pobede tradicionalne uloge i odnosi među ljudima. U tom smislu se ona, suptilno ali promišljeno, bori protiv normi koje zadaju patrijarhalna kultura, kapitalizam, nacionalizam i drugi zlonamerni -izmi.

Povezana vest:  Bečka moderna – „mora da je u Beču tada bilo baš zanimljivo…“

Ne može Sunce da čeka je velika priča, kratka proza, poetsko-prozni mozaik o Martini, ali i o nama ovde i sada. I o tome da borba, iako često toliko iscrpljujuća da deluje beskrajno i besciljno, itekako ima smisla.

„Zorana Maravić je napisala knjigu koja se čita na trenutke s knedlom u grlu, na trenutke s osmehom od uha do uha, a nekad i sa stisnutom pesnicom, ali koja nas već nakon prvih nekoliko stranica prigrli – kako to samo dobra, nežna i britka književnost može. Ne može Sunce da čeka je knjiga kojoj ćemo se sigurno vraćati“, naveo je Bojan Krivokapić, autor romana „Proleće se na put sprema“ koji je ušao u uži izbor  Ninove nagrade.

Povezana vest:  Operske zvezde u Madlenianumu

Prvi roman Zorane Maravić Ne može Sunce da čeka čitaoci mogu da potraže u svim Bookastore knjižarama, knjižari Štrik, Beopolisu i Makart knjižarama.

Zorana Maravić rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kroz posao je aktivno učestvovala u promenama društva, podizanju svesti o važnosti demokratije i ljudskih prava. Držala je edukacije na temu prava građana u loklanim sredinama. Završila je Muzičku gimnaziju „Dr Vojislav Vučković“, na smeru violončelo. Bila je član različitih kamernih grupa i orkestara. Piše fragmentarnu prozu i poeziju. Objavila je delove romana na regionalnim književnim portalima Strane i Astronaut. Stihovi njene pesme „Srce ratnika“ zajedno sa stihovima Olje Savičević Ivančević pročitana je u okviru projekta JAB – Jelsa Art Biennial 2021. Živi u Beogradu i u Jelsi na Hvaru.

Povezana vest:  Šetnja kroz rusku književnost - "Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele" Vladimira Kaminera u prodaji