Iz bogate riznice maštanja Rastislav Durman je odabrao i preradio manje poznate bajke u kojima važnu ulogu imaju zmajevi, koji se razlikuju od priče do priče. Iz raznih krajeva i vremena, ove sage i danas čitaocu mogu da pokažu značaj prikazivanja sveta u kojem ima magije, odvažnosti i ljubavi. Ova knjiga se razlikuje od ostalih i po tome što je autor u nekim trenucima šaljivo ukazao na zanimljiva mesta u pripovestima ili produžio grane priča koje su ostale nedorečene.
„Kada se pomene zmaj, obično se prvo setimo Tolkinovog Šmauga kako onako moćan spava na gomili blaga i sneva o zlu koje je počinio i onom koje će počiniti kada se probudi, ili nekog njegovog bezimenog rođaka koga ne interesuje ništa doli konzumacije devica, tamanjenja junaka, bljuvanja vatre i maltretiranja okoline. Ima takvih zmajeva, ali ima i drugačijih“, otkriva nam Durman i dodaje: „Uglavnom jesu zlice, ali mogu da budu i dobrice – u našoj su tradiciji, na primer pozitivni pošto čuvaju ljude od ala. Mogu da budu beskonačno hrabri, ali i nesigurni u sebe, pa i kukavice. Mogu da budu izuzetno pametni i lukavi, ali ima i onih naivnih i tupavih. Mogu da ne podnose ljude, ali i da budu raspoloženi da pomognu ne tražeći ništa zauzvrat. Mogu da budu sasvim neljudski, ali i ljudima nalik, sa ljudskim nevoljama kao što je, recimo, kako izaći na kraj sa strogom bakom. Kakvi god bili, od zmajeva se u bajkama isključivo očekuje da na ih kraju pobedi junak koji će posle da bude srećan i dugovečan, a da zmajeve niko ne pita šta oni o tome misle i da li bi voleli nešto drugo u životu.“
Greše svi koji misle da su bajke samo za mališane. Ko prestane da čita bajke, zaboraviće da je bio dete! Zato potražite „Zmajeve, zmajke i zmajčad“ u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
