Kao i u svojim ranijim knjigama, pisac Dobrica Ćosić i njegovi likovi u romanu „Vreme vlasti“ svode račune sa svojom epohom, sagledavajući svoj vek kao vreme beščašća a same sebe kao žrtve maćehinske vlasti. „Vreme vlasti“ je završnica „sage o Katićima“, započete još romanom „Koreni“ 1954. godine, i obuhvata čitav XX vek – po Ćosiću vek istorijskih poraza Srbije.
Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili.
Ova hronika Dušana Katića, koja svedoči o usponu i padu sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma.
Dobrica Ćosić (1921–2014), pisac, esejista, političar, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. sa romanom „Daleko je sunce“, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstavljao kritiku revolucionarnog terora. Roman je preveden na tridesetak jezika, а samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Zatim objavljuje romane: „Koreni“, „Deobe„, „Bajka„, „Vreme smrti“ (tetrаlogijа), „Vreme zla“ (trilogija), „Vreme vlasti I“ i „Vreme vlasti II„. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu.
Knjige Dobrice Ćosića „Vreme vlasti I“ i „Vreme vlasti II“ možete pronaći od srede 7. septembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
