„Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima. Onaj koji veruje da je gospodar drugih, uistinu je više rob od njih“.“
“Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.”
Žan Žak Ruso
Delo Valcer poručnika Nidrigena, autora Miodraga Ilića, koje je nastalo osamdesetih godina prošlog veka, a inspirisano noticom u nekim nemačkim novinama o kadetu visoke vojne škole koji je odbio da polaže ispit iz plesa i zbog toga bio udaljen pokazalo se kao sjajan komad za preispitivanje slobode u svetu, gde je intima na dlanu, glas razuma i pravde sputan, a lična sloboda podređena masovnoj histeriji. Izborom Vladimira Lazića za reditelja ovog komada sigurni smo da će se ovaj filozofski komad pisan realistički u aktuelnom i univerzalnom značenju, koji donekle vuče ka ekspresionizmu jednog Fon Horvata i koji zahteva izvesno izmeštanje u realizaciji iz realizma ka fantastici i simbolima pretočiti u grotesknu melodramu gde će u prvom planu biti romansa mladog kadeta Nidrigen u tumačenju Miloša Đurovića i Adele Bonen koju glumi Isidora Građanin. Iako je komad smešten u epohu carevine sa balskim dvoranama, oficirima, revolucionarima, što će stilski uobličiti scenografkinja Milica Bajić Đurov i kostimografkinja Tijana Sićević, ,ne sumnjamo u savremenost priče. Uzbudljiv tok zbivanja, mnoštvo sukoba, maštovitih rešenja i duhovitosti, kao i jaka muzičko-plesna komponenta, kompozitor Aleksandar Srebrić, koreografkinja Jelena Arsić, reditelju pruža razigrani divertisman. Reditelj obećava misaonost kroz zabavu, tj. spoj lakoće toka radnje i mračne drame stradanja glavnog junaka. Kako kaže reditelj V. Lazić „predstoji mi rad na komadu filozofskog pronicanja u suštinsko pitanje čoveka, a to pitanje glasi: kako ostati dosledan sebi i opstati u uslovima društvene represije.“ Izbor glumaca svakako obećava atraktivnu predstavu: Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Caci Mihailović, Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić, Jelena Arsić/Anka Gaćeša Kostić. Premijera se najavljuje za početak decembra 2022. godine na Velikoj sceni Madlenianuma.
Valcer poručnika Nidrigena prvi put je izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog, sa mladim Božidarom Alićem u naslovnoj ulozi. Potom je komad postavljen i na scenu Knjaževsko-serpskog teatra Joakim Vujić u Kragujevcu (1986), u režiji Dragana Jakovljevića, dok je lik Nidrigena tumačio mladi glumac Mirko Babić. Tekst je posle gostovanja riječkih umetnika na sceni HNK u Zagrebu uvršten u antologijski izbor Slobodana Šnajdera (Prolog br. 2, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1985).
„Posle bezmalo četiri decenije, zahvaljujući proceni Menadžmenta Opere i teatra Madlenianum, ovo delo izlazi prvi put pred beogradsku publiku, rekli bismo s još većim razlogom nego kad je prvi put bilo obasjano reflektorima pozornice! Položaj čoveka u svetu koji nas okružuje u međuvremenu je postao još teži i neizvesniji, politika nasilja i dehumanizacije suzila je prostor individualnih sloboda na minimum, krik za pravom na svoje ‚ja‛ danas je gotovo nečujan. Mladi čovek koji ulazi u život oseća tešku prinudu da se potčini onima koji odlučuju o njegovoj sadašnjosti i budućnosti, nemoćan da bira, da odlučuje o sebi, da odbaci ono što mu ne odgovara. U minulim decenijama ojačao je sistem oligarhije, oličen u moćnim ljudima koji cinično nameću svoje interese kao opšte principe. Takozvane ljudske slobode i prava, demokratija u kojoj većina guši manjinu, pa otuda i pojedinca, obmana zvana predstavnički sistem, sve su to floskule, tačnije mehanizmi kolektivnog i individualnog porobljavanja čoveka i njegove svesti“, reči su pisca komada Miodraga Ilića.
„Ovo je drama identiteta, drama odbrane samosvojnosti čoveka, ugroženog oduvek regulama po kojima mora da živi, prinudama vlasti i što je još teže i zlokobnije – beskompromisnim nametanjem ustaljenih obrazaca življenja. Biti svoj, držati se svog izbora, svog uverenja, svojih principa, ima visoku cenu: često vodi u propast, u gubitak oslonca, u stradanje i žrtvovanje“, nastavlja pisac. Reditelj se nadovezuje: „Sitnica je u našem životu često uzrok velikih trauma. Čovek može malom greškom ili odstupanjem od konvencija da odvede sebe u apsurdno stanje, u sukob sa okolinom i političkim i državnim faktorima, da emotivno sklizne u paroksizam.“ Po njemu pitanje slobode je ključno u ovom komadu.
Foto: Bojan Marojević
